Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Сад опет дајемо реч Карлу Фалкони, који на страни 382 пише: “Од неких
међу тим свештеницима, бискупи су добили одбране; они одричу да су
злочинци. О другима су избегли да се изразе, дозвољавајући могућност да су
заиста истините оптужбе. Али, наставља Фалкони, уколико нас интересује,
индивидуални случајеви важе релативно, више је од значаја да тај феномен
не може нико да порекне и да је вршен у таквим сразмерама да човека језа
хвата, чак кад би биле у питању само десетине лица. Овде се подразумева да
случајеви, као онај францисканца Мирослава Филиповића, пре него што су
били од интереса за историју криминалитета интересирају и пагологију. Он је
био управник хрватског Аушвица, логора Јасеновац, где је преко 200.000
нашло смрт, а не мали део међу њима захваљујући његовим личним
подвизима да удави на импозантан начин.
Ex, дакле, поред свих дужних пропорција, појава је била таква да је на
начин неспоран карактерисала стил усташких масакра према оним
истребљењима која су вршена у другим земљама за време Другог светског
рата. Тако нпр. није било могуће замислити једну казнену експедицију
усташких ескадрона без неког свештеника, без једног францискана, који га је
водио и подбадао. Није их било мало међу овима крсташима ин сакрис (у
светим стварима, JIMK), који су наоружани ишли около: фра Антон Ћевола
из францисканског манастира у Сплиту са јасно видљивим револвером на
туници (мантији), свештеник Божидар Брало са ништа мање него митром.
Али није било мало ни тих који су прелазили на дела, да би својим верним
пружили добар пример. Божидар Брало, на пример, који је био познат као
заштитник фамозне дивизије ‘Црна Легија’ био је оптужен да је учествовао
при масакру 180 Срба на Алипашином Мосту и да је после играо у мантији,
заједно са усташама, као неки мртвачки плес око лешева. Један други
свештеник, Никола Пилогрвић из Бања Луке, био је одговоран за друге
покоље. Као они и језуити Липоваци Цвитан, францискани Јосип Вукелић,
Звонимир Брекало, Јустин Медић, Хинко Прлић, и они сви капелани убијаху
заробљене, палише станове и пљачкаху насеља, водећи борбе у Босни на челу
усташа”. (стр. 383).
Писац који води борбу против Ватикана и целокупне католичке акције у
свету, и за кога догађаји у Хрватској представљају само инциденте, ипак
признаје да сличних случајева крвавог клира није нигде било као у “НДХ”.