ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
je zato imao i drugačiju prirodu, voñen je u više navrata tokom<br />
čitave 2009. godine, a razmatrane teme su uslovile i drugačiju<br />
strukturu prezentiranog materijala. Ovog puta cilj je bio da Latinka<br />
Perović detaljnije objasni svoje razumevanje dominantne<br />
ideologije u Srbiji tokom XIX i XX veka, pre svega da identifikuje<br />
mesta koja označavaju njen kontinuitet, ali i alternative<br />
koje su postojale i mogle da predstavljaju diskontinuitet u razvoju<br />
društva. Upravo u danima voñenja <strong>razgovora</strong> na delu se, i<br />
to baš na njenom „primeru“, potvrñivala teza Latinke Perović<br />
da je dominantna politička kultura, bez obzira na vladajuću<br />
ideologiju, uvek u Srbiji proizvodila kao svoju konstantu doživljavanje<br />
političkog protivnika kao neprijatelja protiv koga su u<br />
borbi dozvoljena sva sredstva. Istraživala je kako se to i kojim<br />
sredstvima radilo u XIX veku i početkom XX, a lično je „osetila“<br />
kako i kojim sredstvima to rade i „komunizam“ i „demokratija“.<br />
Zato je na kraju, cilj drugog <strong>razgovora</strong> bio i da odgovori na, u<br />
javnosti prisutne, različite interpretacije odreñenih momenata<br />
iz vremena njene političke aktivnosti, i što je posebno važno, da<br />
odgovori na brojna osporavanja kojih se u prvom razgovoru nevoljno<br />
doticala, ili novih, koja se svakodnevno i dalje javljaju.<br />
Ako je u ovom kratkom osvrtu dozvoljeno i nekoliko ličnih<br />
impresija kao svedoka jedne velike erudicije i dubokog promišljanja<br />
svake izgovorene reči, navela bih sledeće: po ko zna<br />
koji put, fascinirale su me neverovatna energija, memorija i posvećenost<br />
radu, pasioniranom istraživanju, čitanju i analiziranju,<br />
koje su kod Latinke Perović i danas verovatno istog intenziteta<br />
kakve su bile i pre pedeset godina. Lično mi je bilo dirljivo<br />
koliko je vodila računa da ne zaboravi da po dobru pomene<br />
nekog od ljudi iz političkog života svoje generacije. Uvek iznova<br />
me je iznenañivala smirenost i superiorna uzdržanost <strong>sa</strong> kojom<br />
prima direktna vreñanja od oponenata. Nerviralo me je što želi<br />
da pronañe zrno dobrog i kod onih koji to (po mom mišljenju) ne<br />
zaslužuju. Na moje polu-šaljive pokušaje da nekoga „eliminišem“<br />
iz <strong>razgovora</strong>, Latinka Perović je uvek odgovarala: „Treba<br />
ga pomenuti, to je korisna knjiga.“ Ako je suditi po onome šta je<br />
pročitala, za Latinku Perović zaista nema nekorisne knjige. Ponekad<br />
me je zbunjivala pažnja <strong>sa</strong> kojom sluša osporavanje njenog<br />
mišljenja i odsustvo sujete da kao starija koleginica bude<br />
10
Change language