ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

vida. Imali ste tu situaciju i u prvoj Jugoslaviji, imali ste Hrvate
čiji je predstavnik ubijen u Skupštini, treba da živite sa takvima
u istoj državi! Imali ste borbe oko prvog ustava, imali ste
diktaturu, imali ste hrvatskog prvaka Vlatka Mačeka koji je
bio u zatvoru, imali ste, na kraju, državu koja je nastala na raspadu
Austrougarske, August Cesarec kaže: „Ja ne želim da doživim
novu Austrugarsku“ – i tada je postojala parola „raziñimo
se da bismo se našli ponovo na nekim podnošljivim osnovama.“
Kako je hrvatski seljak doživljavao srpsku administraciju? Ili,
kako je seljak u Vojvodini doživljavao činjenicu da je posle Prvog
svetskog rata, u svim okruzima dobio za načelnike Srbijance?
To mi tek treba da objasnimo. U drugoj Jugoslaviji
ostaje da se ispitaju okolnosti zašto je Hebrang ubijen i kako, to
je jedno od nerasvetljenih ubistava koje se na različite načine
upotrebljava, uklonjen je Nešković, otišao je Ranković, posle su
odlazili liberali, imali ste hapšenje Azema Vlasija... Čekajte,
kakva je vaša percepcija države? U Čkrebićevim memoarima vi
vidite da je poslednja decenija 1980-1990. jedna takva bezobzirna
borba za vlast meñu njima, jedna besomučna borba za
vlast, šta će oni s tom vlašću da urade, šta to znači za jugoslovenski
centar, za poziciju Srbije, oni stalno nju brane od ostalih,
a u stvari polako ulaze u sukob, pripremaju konflikt koji je
neizbežan. Ono što je mene iznenadilo, jer ja to tada nisam posmatrala
iznutra, gledate to spolja, čujete nešto, ti su odnosi bili
dovedeni do neprijateljstva koje je lako preraslo posle u rat.
Srbi su imali tu naivnost jer su mislili da je jugoslovenska ideja
nešto što neće biti iznevereno ni u jednoj jugoslovenskoj republici,
oni će tu kao „kroz hladnu vodu“ sa svojom vojskom proći,
vojskom koja je ideološka, koja brani socijalizam, koja je napravljena
za to da rešava i unutrašnje društvene konflikte. Tu
su se prevarili! Ako mene pitate, ja mislim da je Srbija doživela
jedan slom, da je ona stvarno robovala svojim, neko to zove mitovima,
a to su neki istorijski izbori i neke pretenzije. Kao što,
uostalom, gledam Rusiju, tu konstantnu pretenziju za teritorijalnom
ekspanzijom, vi u suštini kompenzujete ono što vaš čovek,
koji čini tu državu, nema. On nema nigde slobodu, nema je
u porodici, nema je u školi, nema je u vojsci, on nema mogućnost
da u politici kaže šta misli, on je stalno na nekoj vrsti ro-
56