ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

asprava koja se vodila u Izvršnom komitetu ili Sekretarijatu
CK je bila o jednom članku Zorana Gluščevića povodom godišnjice
ulaska trupa Varšavskog pakta u Prag – da li je oportuno
to objaviti ili ne iz spoljnopolitičkih razloga. Ljudi gube iz vida
da je ta štampa za koju kažu da je bila vrlo restriktivna, u zapadnoevropskim
medijima, kako kaže italijanski publicist Đuzepe
Bofa, bila vrlo važan izvor obaveštavanja, informacija,
znači, i to je mnogo komplikovanije. Drugo, kažem Vam, procedura
je bila takva da to nije bilo u nadležnosti bilo koje političke
organizacije, to je bilo u nadležnosti policije i tužilaštva. Naravno
da nije svejedno što se to dešava u vreme dok ste vi u
CK, ali pripisati to onima koji su se suprotstavljali, a nikad ne
pomenuti nikog od ljudi koji su to operativno radili, to ipak traži
objašnjenje od onih koji to rade. Treće, ja to Vama kažem i to
zaslužuje da bude provereno, mnoge zabrane su bile čista provokacija.
Mi smo prikivani za te zabrane i uvek smo se pitali ko
zapravo, želi baš nas da prikaže kao žandarme, i onda mi je Nikezić
ispričao kada je kao ministar inostranih poslova bio u Čehoslovačkoj,
neposredno pred intervenciju Varšavskog pakta,
tamo je bila strašna antisovjetska propaganda, užasna, provocirala
je... I on je rekao čehoslovačkom ministru, svom kolegi:
„Zašto ovu propagandu ne stišate?“ A on mu je odgovorio: „To
rade njihovi agenti! To je sve proizvodnja KGB strukture!“ S
jedne strane vas kritikuju da ste suviše liberalni, da sve puštate,
da držite Kongres kulturne akcije, da idete u SKZ, to je
glavna optužnica protiv vas, a s druge strane, vi ste taj koji zabranjuje?!
Zabrane su, u stvari, danas važne kao psihološka
granica kojom se povlači linija prema komunizmu, kako niko iz
tog perioda ne bi mogao da računa na nekakav uticaj, ulogu. To
se desilo samo u Srbiji, a desilo se jer taj neko, ko je morao da
ostane ispod ove linije nije delio preovlañujuće gledište o položaju
Srba u Jugoslaviji i o samoj Jugoslaviji. Vi ste mi pomenuli
to za Kongres kulturne akcije... Pazite, to je bio jedan vrlo važan
skup, došli su ljudi iz svih republika, taj kongres je bio pod
žestokim pritiskom birokratije, dogmatizma, u isto vreme, negde
potpuno na margini, potpuno nezavisno od glavnog toka
gde su bile vodeće ličnosti srpske kulture, bez znanja organizatora
se desilo to paljenje šunda i stripova, mi smo za to na-
161