ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
meñutim, moguće. Podela vlasti i legitimitet su karakteristike<br />
modernog i demokratskog društva. Slobodan pojedinac je u temelju<br />
takvog društva, ali je i takvo društvo garant slobode pojedinca.<br />
Inače imate stanje izmeñu anarhije i autokratije. To nije<br />
<strong>sa</strong>mo naš problem, to je i ruski problem gde je sistem konstantno<br />
autoritaran i završava se u jednonačaliju. Oni <strong>sa</strong>da ne kažu<br />
da treba vratiti monarhiju, ali će zato imati monarhističkog<br />
predsednika, snažnu ulogu crkve, jaku vojsku... Zašto je potrebna<br />
takva struktura? U Srbiji se misli da je osnovno da se izvrši<br />
„misija“, da se stvori nacionalna država. I šta će onda biti u toj<br />
državi? O tome se uopšte ne govori! Ja mislim da autoritarnost,<br />
to nije čak ni amodernost nego antimodernost, jako vraća nazad<br />
u mnogim stvarima. Uzmite recimo položaj žene. Imate obrazovane<br />
ljude koji nisu svesni da je žena ovde dobila pravo gla<strong>sa</strong><br />
posle Drugog svetskog rata. Ovde je bio na snazi grañanski zakonik<br />
od 1844. do 1946. godine po kome je žena u naslednom<br />
pravu diskrimini<strong>sa</strong>na: naslednici umrlog u okviru prvog naslednog<br />
reda su <strong>sa</strong>mo muški potomci, a u poslovnom pravu, žena,<br />
činom zaključenja braka, gubi opštu poslovnu sposobnost i izjednačava<br />
se <strong>sa</strong> maloletnikom. To je pokušano da se nametne<br />
prvoj Jugoslaviji, da srpsko zakonodavstvo postane univerzalno<br />
zakonodavstvo. To nije moglo da bude prihvaćeno. Tek 1946.<br />
godine je promenjen taj grañanski zakonik, užasna je bila sporost<br />
u tome. Uzmite na primer, danas tu konstantnu kampanju<br />
protiv žena iz nevladinog sektora. Helsinški odbor je objavio<br />
138 knjiga bez kojih se ne može napi<strong>sa</strong>ti istorija kraja XX veka.<br />
Njegovi godišnji izveštaji su prilozi društvenoj istoriji Srbije.<br />
Ceo jedan svet – nacionalne manjine, marginalne društvene<br />
grupe – su predmet neprestanog opserviranja i obaveštavanja<br />
javnosti o njegovom postojanju i njegovom položaju. A predsednica<br />
Helsinškog odbora je više „antisrpski“ simbol nego osoba<br />
<strong>sa</strong> ličnim imenom i prezimenom. Za vreme jednog predavanja<br />
Sonje Biserko, sedela <strong>sa</strong>m pored Živana Beri<strong>sa</strong>vljevića koji je<br />
kao amba<strong>sa</strong>dor u Londonu, bio njen šef. Slušajući je, rekao mi<br />
je: „Operi<strong>sa</strong>na je od svakog karijerizma, potpuno posvećena poslu.“<br />
Otpor osobama od integriteta je zapravo odbrambeni refleks<br />
patrijarhalnog društva o kome je Predrag Protić pi<strong>sa</strong>o kao<br />
o okrutnom društvu. Nedić je antifašistkinje nazivao „surunti-<br />
219
Change language