ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ije, a u isto vreme protiv nekog straha od nje kao hegemona.<br />
Jer, imali smo taj personalni <strong>sa</strong>stav vojske, policije, tih glavnih<br />
instrumenata moći, problem majorizacije u odlučivanju... Zato<br />
je bilo važno da republike imaju odreñeni stepen autonomije,<br />
da nose glavni teret za svoj razvoj, a da zajedničke funkcije<br />
budu stvar zajedničke odgovornosti. Nikezić je govorio: „Ne možemo<br />
da očekujemo jedinstvo u zemlji ako se nastavi osećanje<br />
da su Srbi temelj Jugoslavije... Ako je Jugoslavija neophodna,<br />
onda je neophodna svima, a ne <strong>sa</strong>mo Srbima.“ Prave razlike su<br />
došle posle obračuna u Hrvatskoj jer mi nismo bili za intervenciju.<br />
Mislim da su se oni <strong>sa</strong> nama razišli jer su videli da taj sukob<br />
<strong>sa</strong> Hrvatskom, ja se to nadam, bez ove umerene struje u<br />
partiji, ne bi izneli bez oštrijeg konflikta. Parola je bila da mi<br />
moramo otići jer ćemo se sporazumeti <strong>sa</strong> drugima u Jugoslaviji.<br />
Znači, bio je potreban nesporazum...<br />
Možete li malo da personalizujete? Kome je bio<br />
potreban nesporazum?<br />
– Ne mogu da personalizujem zato što je to kolalo u Srbiji,<br />
u čaršiji, u srpskoj partiji koja je takoñe imala svoju čaršiju,<br />
bilo je stanovište da mi moramo otići, da smo slab partner<br />
za odmeravanje snaga posle Tita. To nije izgovoreno u političkom<br />
rukovodstvu, ali to je nešto što je kuloarski kružilo, kao<br />
što ovde sve ide tako, ali jeste rečeno da mi svojom liberalizacijom,<br />
spremnošću, popustljivošću prema Hrvatima, prema drugima,<br />
slabimo poziju Srbije za taj odlučujući dan kada Tita više<br />
ne bude. E, <strong>sa</strong>d, mi smo se zalagali i za modernu privredu i naročito<br />
za povlačenje komandne uloge partije na neke normalne<br />
pozicije vlasti, za participiranje lokalnih sredina, stručnih<br />
udruženja, za demokratizaciju... Mi smo se razišli na unutrašnjem<br />
koncepcijskom pitanju dalje orijentacije, evolucije unutar<br />
zemlje i tržišne privrede, ali i njenih političkih konsekvenci, liberalizacije<br />
štampe. U podeli koja je u Srbiji nastala, u drugom<br />
delu političkog rukovodstva koje je smatralo da treba da doñe<br />
do promene u partiji, verovalo se da Srbija treba da ostane na<br />
izvornom socijalizmu, oni su bili za privrednu modernizaciju,<br />
ali nisu bili za liberalizaciju. Sve su to nama posle stavili na te-<br />
49
Change language