ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
održivosti posle Drugog svetskog rata... Na jednom skupu u Institutu<br />
društvenih nauka ja <strong>sa</strong>m spomenula da su prvu partijsku<br />
državu u Srbiji napravili radikali, a profesorka Zagorka Golubović<br />
je rekla: „Prvi put <strong>sa</strong>da čujem da su Srbi imali partijsku<br />
državu pre komunista!“ A oni zapravo, nikad nisu ni imali drugačiju<br />
državu! Postojala je opozicija koju je Pašić duboko prezirao,<br />
štaviše, ona je smatrana neprijateljem. Kad je jednom došla<br />
na vlast, Radikalna stranka nije više ni silazila <strong>sa</strong> vlasti. Većinski<br />
izborni sistem joj je to omogućavao. Ona se regrutovala<br />
iz seljačkih ma<strong>sa</strong>, to je masovna stranka bez presedana na<br />
Balkanu, ona pomoću članskih knjižica vezuje ogroman broj seljaka<br />
uz sebe, govori u njihovo ime, a oni zapravo ni na šta ne<br />
utiču i ni o čemu ne odlučuju. Pošto je, kako je govorio istoričar<br />
Živan Živanović, poradikalila bazu, ona je, posle Ustava iz<br />
1888. godine, poradikalila i vrh države. Imala je većinu u svim<br />
institucijama države izuzev Namesništva. Pašić je ambicionirao<br />
i Namesništvo, ali je Jovan Ristić to sprečio. Odmah posle donošenja<br />
ovog Ustava, radikalski organ Odjek je pi<strong>sa</strong>o: „Iza fa<strong>sa</strong>de<br />
pi<strong>sa</strong>nog ustava u našem narodu uvek postoji nepi<strong>sa</strong>ni ustav<br />
zasnovan na običaju, koji mora biti fundament onog – zvaničnog.“<br />
Unutrašnji razvoj nezavisne države Srbije shvatan je kao<br />
trošenje energije, slabljenje potencijala za ostvarenje zavetnih<br />
ciljeva. Mitropolit Mihailo je 1875. godine, pi<strong>sa</strong>o voñi ruskih<br />
slovenofila Ivanu Ak<strong>sa</strong>kovu da u srpskom narodu, dok se ne<br />
oslobodi i ne ujedini, ne može biti ozbiljne reči o nekom „progresivnijem<br />
i plodonosnijem životu, ni o ostvarenju nekih viših<br />
državnih ili narodnih ideja“. Posledica takvog redosleda je da<br />
su, kako je govorio Milan Piroćanac, „sve mere koje je država<br />
preduzimala procenjivane <strong>sa</strong> stanovišta ’da li su dovoljno popularne’,<br />
a inteligencija i ljudi koji su vodili državne poslove<br />
umesto da podižu narodne osećaje na visinu, na kojoj oni stoje,<br />
oni se naprotiv spuštaju do nizine u kojoj se ma<strong>sa</strong> biračka nalazi“.<br />
A problem je, kako su drugi nalazili, naročito stranci, bio<br />
upravo u tome što velike razlike izmeñu naroda i inteligencije<br />
nije ni bilo. Radikalski poslanici su tražili ukidanje muzičkih<br />
škola, diplomatskih predstavništava, mitropolija, opstruirali su<br />
stvaranje stajaće vojske, izgradnju prve železničke pruge, donošenje<br />
prvog zakona o narodnom zdravlju, zakona o žigo<strong>sa</strong>nju<br />
178
Change language