ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
način, pre svega materijalno, izdvoje, ali ako govorim o životu<br />
na ravni jedne obične porodice, ja to vreme pamtim kao vreme<br />
druženja, kao našu veliku želju da stvari <strong>sa</strong>znamo, kao vreme<br />
solidarnosti i verovatno kao vreme nekih tema o kojima nije bilo<br />
pristojno razgovarati, a to su bile teme vezane za gubljenje<br />
tolikih života.<br />
Sećate li se <strong>sa</strong>mog dana osloboñenja?<br />
– Ne! To je prosto neko urastanje u novo stanje, sećam<br />
se školskih manifestacija, govora na trgovima, toga se sećam<br />
kao kroz neku koprenu... Vreme posle rata je bilo po definiciji<br />
vreme nekog entuzijazma jer je prestala okupacija, zemlja je<br />
doživela osloboñenje. Uopšte, povratak u grad 1945. godine,<br />
znači školovanje, pamtim po prilično haotičnoj situaciji u školama,<br />
u odeljenjima je bilo mnogo ñaka, škola se tek konsolidovala.<br />
E, <strong>sa</strong>d, moram da kažem da se to vreme menjalo, da je život<br />
dobijao svoju dinamiku. Moje srednje školovanje je počelo u<br />
posebnim gimnazijama, bile su dve muške i ženska gimnazija,<br />
ja <strong>sa</strong>m počela školovanje u ženskoj gimnaziji, a u poslednjoj godini<br />
kada ću maturirati, stvorena je zajednička gimnazija, ali je<br />
ostalo žensko odeljenje i to je bila najveća reforma tada. Vi ste<br />
me <strong>sa</strong>da vratili u detinjstvo, vratili ste me u taj rani posleratni<br />
period i obnovila su mi se sećanja na moje profesore i na veliku<br />
ulogu koju su oni imali u mome formiranju. Pamtim neke detalje,<br />
možda su tada počela, potpuno nesvesno, neka moja opredeljenja,<br />
neka moja stanovišta prema fenomenima <strong>sa</strong> kojima ću<br />
se tokom čitavog života sretati i neke stvari potvrñivati kao<br />
<strong>sa</strong>znanja koja <strong>sa</strong>m od svojih profesora primila. Mi smo stvarno<br />
imali odlične profesore, ja ih i <strong>sa</strong>da poimence pamtim...<br />
Koga posebno pamtite?<br />
– Najviše pamtim svoju profesorku matematike koja je<br />
bila jedna vrlo neobična žena, Katarina Janićijević, poticala je<br />
iz generacije prvih intelektualaca koji su se u Srbiji obrazovali,<br />
njen otac je predavao latinski jezik, oba njena brata su bili školovani<br />
ljudi, jedan je bio pravnik, drugi lekar, njen muž je bio<br />
advokat, jedan neobično plemenit čovek, ali, kako da Vam ka-<br />
19
Change language