ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
kim rezultatima – ne stoji. Možda bi neko, prošavši isti istraživački<br />
put, došao do drugih rezultata, ali, ja <strong>sa</strong>m to uvek govorila<br />
kada se ocenjivao rad Branka Petranovića, ja nemam ništa<br />
protiv da se da druga interpretacija, ali pod pretpostavkom da<br />
se proñe isti istraživački put. Mene je ruski blankizam i jakobinizam<br />
posebno zainteresovao zato što je od pedesetih godina XX<br />
veka, kad je već postala jasna razmera terora, logora, obračuna<br />
unutar <strong>sa</strong>me sovjetske partije, kad je počela da se javlja ma<strong>sa</strong><br />
knjiga, postavljeno pitanje odakle to počinje. I oni su se vratili<br />
na istraživanja XIX veka, ja <strong>sa</strong>m pratila tu literaturu, tada nigde<br />
ni<strong>sa</strong>m putovala, ali je <strong>sa</strong>vršeno funkcioni<strong>sa</strong>o sistem razmene<br />
knjiga i kad bi mi <strong>sa</strong>d neko rekao da to ponovim i da <strong>sa</strong>m<br />
mlaña, ne znam da li bih se usudila. Taj problem je u sovjetskoj<br />
istoriografiji imao različitu sudbinu, neposredno posle revolucije<br />
je dosta objavljivano jer je bilo još živih svedoka, ali je onda,<br />
negde posle 1923. godine, došlo do zaokreta u sovjetskoj istoriografiji<br />
i ona je zapravo prestala da se bavi XIX vekom. Možda je<br />
to učinjeno i zato što su istraživanja na Zapadu, u američkoj,<br />
nemačkoj, francuskoj istoriografiji, pokazivala da su koreni ideja<br />
u tom seljačkom društvu, u despotskom karakteru toga društva,<br />
u despotizmu koji obeležava porodični život, vojsku, državnu<br />
službu, da se ta pobuna javlja unutar vladajućeg plemstva,<br />
da svi oni odlaze u Evropu, da u Evropi doživljavaju različite<br />
sudbine, ali se, zapravo, u Evropi i začinju te ideologije, naročito<br />
ove koje su vezane za XIX vek, i blankizam i anarhizam i<br />
narodnjaštvo, taj populizam koji računa na pripremu naroda na<br />
revoluciju, sve imaju svoj početak u emigraciji. U XIX veku je<br />
bitna Švajcarska, pre svega Cirih. Oni su iz više razloga tamo<br />
dolazili. Prvo, zato što su mogućnosti školovanja u Rusiji imale<br />
različita ograničenja, posebno za žene. Drugo, u Švajcarskoj se<br />
moglo upi<strong>sa</strong>ti na univerzitet bez prijemnog ispita, a onda je to<br />
uticalo i na platu profesora, veći broj predavanja je uticao na<br />
njihova primanja. Rusi su tu bili jako kondenzovani, živeli su u<br />
svom zatvorenom svetu, to nije bitno uticalo niti ugrožavalo život<br />
Švajcarske, dakle, to se sve formuliše u emigraciji, a iz emigracije<br />
se vraća u Rusiju različitim kanalima. Kasnije, u XX veku<br />
težište se pomera, posle revolucije ruska emigracija je više<br />
vezana za Pariz i Berlin. Ali, XIX vek, to je svakako Švajcarska.<br />
140
Change language