ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

mislim da on nikada ne može od toga da odustane, to je način
mišljenja, kako on vidi stvari. Mi smo razgovarali vrlo davno,
poslednji put kad je umro profesor Veljko Korać početkom devedesetih.
Našli smo se na pogrebu, izdvojili se, skoro je bilo nepristojno,
ceo sat smo razgovarali. On je predložio da negde sednemo,
ja sam rekla: „Vrlo rado, ali danas biraju direktora u
mom Institutu i nije moguće da ja, posebno u situaciji u kojoj
sam, ne prisustvujem, ali može neki drugi put.“ On me je tada
pitao kako meni to izgleda. Rekla sam: „Mislim da je katastrofa
što se Srbi van Srbije dovode u sukob sa narodima s kojima dele
istoriju, teritoriju, sudbinu. Za mene je to fatalno. Ko su ti
Raškovići, Karadžići?“ On je rekao: „Grešiš, to su sjajni ljudi, ja
ne mogu nazad... Ja sam mnogo u to uložio.“ Eto, to je bio naš
poslednji razgovor. Ćosić se, inače, u početku sretao i sa Nikezićem,
tada su se oni „ispipavali“, ali mislim da su to bila dva
potpuno različita istorijska diskursa. Meni je Nikezić rekao: „Ja
sam zaprepašćen, on ne poznaje istoriju Hrvata, pa oni imaju
neko pamćenje svoje državnosti, to njima ne možeš da uzmeš,
to je narod koji ima identitet, koji se uvek borio za svoj opstanak
i slobodu...“ Ćosić je o liberalima različito govorio, ima to u
razgovorima koje je vodio sa Slavoljubom Đukićem. Smatra nas
pametnima, intelektualcima i tako dalje, a onda nas devalvira i
kaže da smo mi bili neki nesrećni slučaj za Srbiju u najtežem
trenutku, da smo bili inferiorni prema Titu. A sam Tito je rekao
Veljku Vlahoviću: „Sa mnom, za sve ove decenije, nikad
niko nije tako razgovarao. Hvala bogu da još ima takvih ljudi u
partiji.“ Ćosić je govorio da smo mi modernizaciju pretpostavili
rešenju srpskog pitanja – kao da život treba da stane dok mi ne
napravimo državu! Na kraju, mi nismo bili Ćosićevi ljudi, sa
takvim ljudima on nije mogao da prekomponuje Balkan. Ne verujem
da je on toliko naivan da je verovao da može da vrši prekomponovanje
Balkana bez krvi i bez rata, mislim da on greši i
dalje u tome što iz svojih projekata isključuje druge narode, jer
oni imaju jedno iskustvo, oni će sigurno želeti, zbog sebe, stabilizaciju
Srbije, ali će trajno ostati oprezni prema nama sve dok
ne budu uvereni da smo mi negde sveli račune sa sobom. Tako
se to meni čini. Ja sam, kažem Vam, kad sam radila knjigu o
Nikeziću ponovo pročitala sve što je Ćosić napisao, i nastavila
120