ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
žavnog aparata i gubi profesionalnu <strong>sa</strong>mostalnost. Ali, postoji i<br />
jedan sloj ljudi koji su osnivači institucija, prevodioci zakona,<br />
knjiga, osnivači listova i časopi<strong>sa</strong>, donosioci pojmova i vrednosti.<br />
To jeste nešto što se izdvaja iz te masovne, činovničke inteligencije<br />
i što možemo da smatramo intelektualnom elitom.<br />
Istoričar Vladimir Jovanović ih smatra pesimistima, a ustvari<br />
oni su neželjena elita. Izraz nije moj, ali ga apsolutno prihvatam.<br />
To su ljudi koji kritički misle. Tu <strong>sa</strong>m radila Nikolu Krstića,<br />
Jovana Žujovića, Slobodana Jovanovića. Kroz studiju Viša<br />
ženska škola otkrivala <strong>sa</strong>m početke stvaranja intelektualne<br />
elite meñu ženama. Zatim, više posredno, bavila <strong>sa</strong>m se nekim<br />
ženama: Ksenija Atanasijević, Anica Savić-Rebac, Paulina Lebl,<br />
Milica Stojadinović. Ali, sve su to tek prilozi za jednu istoriju<br />
intelektualne elite u Srbiji. Radila <strong>sa</strong>m, recimo, Nikolu Krstića<br />
kao predstavnika ugarskih Srba koji su ovde nailazili na velika<br />
ograničenja, to je bio civilizacijski sukob. Oni su dolazili kao veliki<br />
patrioti, <strong>sa</strong> misijom, ali su vrlo često diskrimini<strong>sa</strong>ni i uvek<br />
su bili na udaru, bili su „švabe“, „nemačkari“... Sada je objavljen<br />
već drugi zbornik o Dimitriju Davidoviću, osnivaču Novina<br />
Serbskih i piscu Sretenjskog ustava. Ista sudbina, odbačen, zaboravljen,<br />
umire u bedi... To je, na kraju krajeva, otežavalo nacionalnu<br />
integraciju Srba i otvaralo pitanje osnova integracije.<br />
Naravno da su ovi ljudi zbog nerazvijenosti društva vrlo često i<br />
<strong>sa</strong>mi preuzimali funkcije i često su vrlo loše prolazili u politici,<br />
poput Jovana Žujovića, žalili su što su pristali na to, jer su ih<br />
partije lako upotrebljavale i odbacivale. Kad već govorim o alternativama,<br />
one su i inače postojale, ne <strong>sa</strong>mo na levici, nego i<br />
grañanske alternative. Imali ste pravnika Živojina Perića koji<br />
je dvadesetih godina XX veka govorio da je federacija jedino racionalno<br />
rešenje za Jugoslaviju, da je to put Evrope, ujedinjene<br />
evropske države. Onaj ko se suviše oslanja na silu, govorio je<br />
Perić, dokazuje da je inferioran. Odličnu studiju o Živojinu Periću<br />
uradila je Olga Popović-Obradović. Na krizu Jugoslavije<br />
Perić već 1923. godine, odgovara idejom federacije. Optuživali<br />
su ga da gleda do plota. „A ko vama kaže“, odgovarao je Perić,<br />
„da politika do plota nije bolja i da politika preko plota u državi,<br />
kao i u privatnom životu, može da vas dovede dotle da izgubite<br />
i ono do plota!“ To su intelektualci koji su razumevali da<br />
187
Change language