ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
trebno da se one istorijski iscrpu na svom izvoru, u Sovjetskom<br />
Savezu. Posle Praga, opasnost intervencije u Jugoslaviji, kako<br />
pokazuju izvori, nije bila nikakva paranoja vladajućih krugova.<br />
U isto vreme, ta opasnost je olakšala jačanje institucije lične<br />
vlasti i njeno pretvaranje u doživotnu instituciju, i olakšala zaokret<br />
unazad 1971/72. godine, odlučila o razdoblju posle Tita.<br />
Pa, to je preludij „antibirokratske revolucije“ u Srbiji, koju smatram<br />
negativnom anticipacijom dogañaja koji su u Istočnoj Evropi<br />
usledili posle pada Berlinskog zida. Odbacujući reforme,<br />
Srbija je napravila izbor koji je pokazao istorijsku kompatibilnost<br />
državnog socijalizma, bespartijske demokratije i nacionalizma.<br />
Formulom „socijalizam=srbizam“, reagovao je još Dragiša<br />
Stanojević na naprednjačke reforme posle sticanja državne<br />
nezavisnosti 1878. godine... Tu je bio rascep – da li ćete da nañete<br />
jednu ličnost i ko će to biti, ili ćete stvarati institucije. A<br />
niko nije imao Titov ratni legitimitet, njegovu harizmu: on je<br />
mogao, preko glava svih funkcionera i iznad institucija, da komunicira<br />
<strong>sa</strong> ma<strong>sa</strong>ma, računajući na njihovu podršku u svakoj<br />
situaciji. Kardelj je slutio da će nastati borba „na dvoru“, kako<br />
je on govorio. Vrlo dobro se sećam, krajem 1971. Tito je obilazio<br />
Beograd, ja ni<strong>sa</strong>m učestvovala u pratnji. Posle obilaska, bio je<br />
zakazan <strong>sa</strong>stanak u Predsedništvu Skupštine. Ja <strong>sa</strong>m prva stigla.<br />
Draža (Marković) koji je iz pratnje stigao pre drugih, rekao<br />
mi je još s vrata: „Slušaj, dama u bundi, <strong>sa</strong> šeširom, našminkana,<br />
šalje Titu poljubac! Pravo da ti kažem, mi nekog moramo<br />
izmisliti...“ Ja kažem: „Čekaj, pa još ni ovaj nije otišao, a ti već<br />
hoćeš da izmišljaš nekog drugog.“ Draža i ja smo uvek razgovarali<br />
otvoreno, <strong>sa</strong> poverenjem. On je iskarikiran, delom i svojom<br />
krivicom. Danas niko ne zna da je on početkom šezdesetih godina<br />
prošlog veka iz najužeg partijskog rukovodstva Srbije, po<br />
kazni, poslat za amba<strong>sa</strong>dora u Bugarskoj zbog svoje podrške<br />
modernistima u kulturi. Nedavno mi je jedan istraživač raspada<br />
Jugoslavije pročitao jedan Dražin tekst o dogmatizmu.<br />
„Da li je moguće da je to pi<strong>sa</strong>o Draža“, zapitao me je. Odgovorila<br />
<strong>sa</strong>m mu da je Draža Marković imao sjajne <strong>sa</strong>radnike, kakav<br />
je, na primer, bio pozorišni kritičar i višegodišnji urednik Dela,<br />
Muharem Pervić, ali u autentičnost Dražinog teksta ne sumnjam...<br />
Uopšte mislim da će se istorija otpora staljinizmu u Ju-<br />
242
Change language