ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

pogledao, i kad je umirao, on mi je rekao: „Objavi to“, ja sam
njemu uvek govorila „Vi“ i rekla sam: „Mislite da to ima smisla?“,
a on je rekao: „Uradi to zbog mene! Imaš moju podršku.“
Meni je baš dobro što je to, kako je on rekao, suvo, što tu nema
nekih emocionalnih preliva, reminiscencija, to je jedan dokument.
Vrlo brzo ste doktorirali i počeli profesionalno da
se bavite istorijom. Zapisali ste da se iz svake
profesije lako prelazi u politiku, ali da se iz
politike teže osvaja mesto u bilo kojoj profesiji.
Kako ste Vi u tome uspeli? Da li ste imali podršku
kolega? Kako ste dočekani u Institutu za istoriju
radničkog pokreta Srbije gde ste se zaposlili 1975?
Da li ste odmah bili prihvaćeni?
– Posle našeg jučerašnjeg razgovora ja sam nastavila taj
razgovor u sebi, i puno sam razmišljala, jer, nekako, čovek
stigne do starosti ne osvrćući se, ja se stvarno nisam osvrtala,
iako sam uvek razmišljala o svojim postupcima, stanovištima,
odnosima sa drugim ljudima. U suštini, Vi ste me naterali da
se na to vratim i ja sam mnogo mislila o tome, ali sam potpuno
svesna da je nemoguće napraviti osvrt na sve što je za mene
bilo važno, ne kažem što bi moglo imati značaj za nekog drugog.
Ali, da se vratim na Vaše pitanje. Bez obzira na dve magistrature
i način kako sam studirala, ja sam imala svest o tome da
postoji jedan vakuum, to nije malo u bilo kom poslu, pogotovo u
tom, da bi to moglo da se nadoknadi samo radom. Uvek sam računala
sa nekom rezervom, nisam se čak ni trudila da njene
motive objasnim. Ja sam pozvana u Institut za istoriju radničkog
pokreta Srbije, sećam se svog prvog razgovora sa direktorom
Jovanom Dubovcem, koji je bio inteligentan čovek, on mi je rekao
da su ih zvali u CK i da su rekli da sam ja korektna osoba i
da me ne prime kao babarogu. Direktor je rekao: „Mi znamo
Latinku Perović, jedino je veliko pitanje da li ćemo moći da je
platimo“ a ja sam kao doktor nauka dobila veću platu nego što
sam imala kao sekretar u CK! Mi smo u CK imali male plate,
mi smo to sebi odreñivali, i u Institutu su stvarno bili zaprepaš-
62