ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
su postali grañanska stranka, jer revolucionarna stranka mora<br />
biti tajna, otuda – uska, ne masovna stranka. I njegove su vrednosti<br />
– jednakost, <strong>sa</strong>mouprava, nacionalno osloboñenje i ujedinjenje.<br />
On je vrlo mnogo pi<strong>sa</strong>o, rano umire... Cenićevi Izabrani<br />
spisi su važni zbog toga što vrlo lako možete naći njegovu esencijalnu<br />
ideju: „Individualizam je besmislica!“ To su te kolektivističke<br />
ideologije. Cenić je verovao da je revolucija neizbežna, da<br />
će je izvesti tajna uska revolucionarna partija, ali da će zamajac<br />
dati revolucija u jednoj velikoj zemlji, najverovatnije u Rusiji,<br />
kako se i desilo. On je bio veoma nacionalan, kritikovao je<br />
Srbe u Vojvodini zbog toga što uče nemački jezik, što kuvaju nemačka<br />
jela, što se ne odevaju u odela od sukna...<br />
„Odnarodili“ su se...<br />
– Da, „odnarodili“ su se. Zaostalost je identitet. Otuda<br />
strah od promena. Cenić kaže: „Ovde će doći neki drugi narod<br />
ako sve to prihvatimo od Zapada!“ Vrlo je vezan bio za Rusiju<br />
kao maticu, važne su njegove veze <strong>sa</strong> Nečajevim koji je dolazio<br />
u Srbiju, imao je srpski pasoš koji mu je izdat u Bukureštu. Nečajev<br />
je bio u vezi <strong>sa</strong> srpskim socijalistima, oni su učestvovali u<br />
pokušaju da se spreči njegovo izručenje iz Švajcarske, jer je u<br />
Rusiji bio optužen za ubistvo člana svoje organizacije Narodni<br />
sud. To je uska organizacija koja osvaja vlast putem terora i zahteva<br />
totalno jedinstvo, nemilosrdno uklanjajući one koji ga narušavaju:<br />
politička revolucija da bi mogla da se izvrši socijalna<br />
revolucija. U političkoj revoluciji narod je subjekt, a u socijalnoj<br />
revoluciji objekt preobražaja onih koji su spoznali njegove interese.<br />
Tada se, rekao je Alber Kami, revolucija rastala <strong>sa</strong> ljubavlju<br />
prema slabima, onima koji pate, u čije ime se vrši. Ali takva<br />
organizacija je, kaže opet Kami, i bila moguća u zemlji bez političkog<br />
života, bez ličnih sloboda. Dve hiljade revolucionara kojima<br />
je revolucija postala profesija, potre<strong>sa</strong>lo je rusku imperiju<br />
čitav vek, i moglo je da je zaskoči u povoljnom trenutku kakav<br />
je bio Prvi svetski rat. Taj trenutak je anticipiran, to imate kod<br />
Tkačova i Nečajeva, a zatim i kod Cenića... Onda, Pera Todorović.<br />
On je ideolog radikalizma, borbe <strong>sa</strong> monarhijom, <strong>sa</strong> birokratijom,<br />
<strong>sa</strong> liberalima i naprednjacima, <strong>sa</strong> školom i crkvom.<br />
Tvorac opasnog jezika koji oslobaña instinkte i ne priznaje ni<br />
181
Change language