ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

A zbog sebe? Imali ste trideset devet godina, bili ste
u najlepšim godinama... Niste mislili da ste
doživeli nepravdu?
– Ja sam znala da u nekim stvarima ne mogu da učestvujem,
Nikezić i ja smo u meñusobnoj otvorenosti mislili da to
ide ka degeneraciji, toliko puta smo rekli da ovde treba proceniti
trenutak kad ne treba više u tome učestvovati. Tito je već
stario, iza paravana je počinjala divljačka borba za vlast, pa bogami
i kriminalizacija, mi svakako nismo hteli da u tome učestvujemo.
Ja ne mogu da kažem da sam to doživela dramatično,
u takvim situacijama se stave na probu razne stvari uključujući
i prijateljstva, tada prosto otkrijete i prave motive nekih ljudi
za kontakt sa vama, neki su se udaljili, nije me to mnogo pogodilo,
dogañalo se da vas sretnu ljudi i da vas ne pozdrave, mislili
su da to spada u pravila ponašanja, tako da je za mene ta
promena bila oslobañajuća. Ja sam se koncentrisala, radila sam
vrlo intenzivno, brzo sam završila doktorat, godinu dana sam
čekala na odbranu jer su čitali, razmišljali šta da rade. Imala
sam podršku ne samo svog najbližeg prijateljskog kruga, imala
sam veliku podršku pokojnog Najdana Pašića i mislim da bi se
bez njega jako teško sve dovelo do kraja. Bilo im je vrlo teško
da nañu predsednika komisije u Beogradu pa je došao Janko
Pleterski iz Ljubljane koga sam tada prvi put u životu videla...
Da li je neko odbio učešće u komisiji?
– Ja se nikad nisam raspitivala, ali sigurno je neko i odbio
zato što smo mi jedna osvetnička sredina, mislilo se – šta
sad, neko misli ako je bio sekretar CK da sad treba i da doktorira.
Ko su bili članovi komisije?
– Bio je Ilija Stanojčić, Najdan Pašić i Janko Pleterski i
na odbrani nije bilo publike, što je inače, po zakonu. Sećam se
da je Pleterski napravio jedan gest, rekao je: „Otvaram javnu
odbranu...“ Niko nije ni znao da ja branim tezu, ja to nisam rekla
ni kod kuće, a moj muž je kazao: „Sigurno je otišla da to
60