ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

hajde da mu kažemo da smo spremni da idemo, nećemo pod
svim uslovima tu da ostanemo... I, na kraju jedne prepodnevne
sesije rekli smo mu da bismo želeli kratko da ga vidimo. U sali
je bila panika, šta se mi sad sa njim dogovaramo, i onda je Nikezić,
koji je bio vrlo miran, on ga je dobro znao, uvek ga je posmatrao,
nije bio laskavac, on je rekao: „Druže predsedniče,
stvari su manje više jasne, zašto je potrebno da ovo sad toliko
traje i da se ljudi maltretiraju“, a Tito je rekao: „A ne, ne...“ I
sad, ja sam gledala neku priliku kad opet mogu s njim da se
sretnem, da mu kažem nešto što Nikezić ne mora da čuje. Sve
vreme tog kratkog razgovora osmatrala sam prostor i tu priliku.
U sali je bio veliki klavir i ja sam gledala kako će on da
poñe. On je pošao na jednu stranu, ja sam pošla suprotno, i tu
se sretnemo, to je stvarno neverovatno, ja to Vama pričam, mislim
da to čak u knjizi (Zatvaranje kruga) nisam zapisala, i ja
njemu kažem: „Druže predsedniče, ja pripadam mlañoj generaciji,
ništa ne tražim, ali Vi nećete u Srbiji lako naći čoveka kao
što je Marko Nikezić, ja sam prosto dužna da Vam to kažem!“
na šta on mene uhvati ovako, za ruke, teku mu suze, i kaže: „Ja
to znam!“ Je li to gluma, ili je i on izložen nekom pritisku? Ja
mislim da je i on bio ponekad izložen raznim pritiscima, nikad
nisam to dešifrovala, nikad nisam ulazila u tumačenje, ali Vam
kažem, ja sam to doživela! Kao što mu je Nikezić, pred taj četvorodnevni
razgovor vrlo otvoreno rekao: „Druže predsedniče,
mi uopšte nismo ljudi koji mogu da rade nešto u šta ne veruju“,
a on je odgovorio: „Ja to znam, vi ste pošteni ljudi.“ Tako da,
kada smo otišli da podnesemo ostavke, mi smo stvarno funkcionisali
kao dvoje ljudi koji nose odgovornost. Mi smo se dogovorili
da ćemo dati ostavke, vozili smo se tamo kolima, sedimo pozadi
i ja za svaki slučaj kažem Nikeziću: „Znate šta, ja posle
ovoga radije idem u zatvor nego natrag u CK!“ I on mene tako
uhvati za ruku i kaže: „Budi mirna, ni ja ne mislim drukčije.“
Kad smo tamo stigli, na stepeništu sretnemo Koču i on nam kaže:
„Hteo je i Dolanc da prisustvuje razgovoru, a ja sam rekao
’ma ne treba, Tito i ja smo bili sami na Sutjesci, možemo i
sada!’ Rekao sam Titu da ću podneti ostavku i da vas dvoje dolazite
sa istim.“ Tito je u razgovoru sa nama delovao strašno
umorno, staro, Dolanc je prisustvovao, pušio je užasno, mala
81