ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

trebno. Treba glasati o ostavci. Šta sad čovek tu da se samokritikuje,
to je stvarno staljinizam!“ Isaković to nije saznao od
mene, on je to čuo od ljudi koji su bili prisutni na sastanku, rekli
su mu da sam ga „zaštitila“. Verovatno mu je bilo jako ponižavajuće
da govori i on mi je rekao: „Ja znam šta si ti uradila,
hvala ti!“ Odgovorila sam: „Šta ima da mi zahvaljuješ, to je normalno...“
To je bio neki razlog za naše česte razgovore...
Svih narednih godina?
– Svih godina!
I devedesetih?
– Pa, do početka rata. On bi me pozvao da svratim, da
popijemo kafu, seli bismo, razgovarali. On je bio potpredsednik
SANU, to je bilo vrlo frekventno mesto, ljudi su tu dolazili iz
unutrašnjosti, iz ostalih krajeva Jugoslavije, videlo se da se tu
nešto dogaña, da je to neki centar. Znala sam da je podržao Slobodana
Miloševića, da je mislio da je to rešenje, on je sve to i
napisao. U knjizi Kovanje antijugoslovenske zavere koju je priredila
Sonja Biserko a izdao Helsinški odbor, on je opširno citiran...
On mi je tada pričao da je mislio da je cela naša istorija
neko pramenje, ali da on sad ipak shvata da to nije tačno, da je
srpski narod stamen, da ima svoju istoriju, da treba da se postavi
prema Jugoslaviji, govorio je da je on ranije postao antititoista,
da se nije slagao sa smenom Aleksandra Rankovića, što
nije bila tajna... Razgovarali smo o tim stvarima i ja sam uvek
govorila kako da se izañe iz toga, a da se ne vrati natrag, mene
je to najviše zanimalo. Tu smo se razlikovali, ali smo razgovarali
i slušali smo se. I negde, to je možda 1990. godina, on me je
pozvao i počeo je da mi opisuje političku situaciju u Jugoslaviji.
Govorio je da Hrvati neće Jugoslaviju, da Slovenci neće Jugoslaviju,
da je to trenutak da Srbija jednom reši svoje pitanje. Ja
sam ga slušala i rekla sam: „Čekaj, vi hoćete rat?“ On je klimnuo
glavom, i tako, napravio je lice, onako, malo šeretski, i rekao:
„Ali, znaš, to neće biti rat u Srbiji, i poginuće samo 80.000
ljudi!“ Ja sam pitala: „Ali, čijih glava? Kojih 80.000 ljudi?“ U toku
tog razgovora neko je ušao, pozdravila sam se i otišla. Tada
202