ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

ljama. Tada je, kaže, doživeo prvo razočarenje u Tita, i to zbog
njegovog hedonizma. Ali, ako se sledi evolucija Ćosićevog odnosa
prema Titu, stvar nije tako jednostavna. Osim toga, danas
već postoje i drugi izvori sa kojima se može uporediti ono što
Ćosić piše. Blažo Mandić, koji je bio sekretar za štampu predsednika
Republike, objavio je ogromnu knjigu na više stotina
strana Tito u dijalogu sa svijetom, u kojoj detaljno opisuje kao
svedok, susret Tita i Ćosića i kaže: „Nema ni govora o razočarenju.“
Oni su pričali o kalemarstvu, vinogradarstvu... Onda je
došla 1966. godina, Ćosić ustaje u odbranu Rankovića kao Srbina.
U redu, možete da se pobunite protiv mehanizma, da kažete
da je trebalo otvoriti raspravu, ali Ranković je ipak čovek koji je
od rata bio šef državne bezbednosti, organizacioni sekretar partije,
ne može se reći da on ni o čemu nema pojma, da on nema
odgovornost. Onda imate 1968. godine Ćosićevo istupanje na
sednici CK SK Srbije koje je zapravo zahtev za revizijom vladajuće
nacionalne politike. Ta revizija vodi u sukob unutar Jugoslavije.
Sada se tvrdi da je on tada bio isključen iz partije, vidim
da to preuzima i nemački istoričar Holm Zundhausen. Ali
nije beznačajna nijansa da li je on tada isključen ili je iz nje
sam istupio tri godine kasnije. On nije nikada isključen iz partije!
On se sam povukao i to govori o ambivalentnosti u samoj
partiji. Ona njegov istup nije primila kao razlog za razlaz. Znači,
postoji upitanost i u njoj, postoje neki obziri. Onda zamera
liberalima što su „meko“ odstupili. Prvo, njihov cilj je bio da sačuvaju
druge ljude da bi Srbija mogla da ide napred i da bi mogao
nekakav sporazum da se napravi. A drugo, on ne zna ili
neće da zna istinu – nije Tito inicirao sukob u Srbiji, on je bio
pozvan kao arbitar. Sukob je nastao u Srbiji, u izboru njene orijentacije,
na delu je bila i tada njena konstantna istorijska kontroverza
– moderna ili narodna država. Naravno, zaokret početkom
sedamdesetih godina nije bio moguć bez Tita, ali temeljnu
čistku u Srbiji sprovelo je srpsko rukovodstvo. Hoću da kažem,
ja govorim iz struke i mislim da i Vi iz istog rakursa pitate, bez
obzira kakvi ishodi te analize bili, mi moramo za nju da se
zalažemo i ne možemo da prihvatimo da se istorija zasvodi na
jednoj laži... Onda, kao što sam već rekla, Ćosićev odnos sa Titom.
On govori o susretima sa Titom čije sadržaje ne saopštava,
196