ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
io čovek koji je posmatrao svet, uporeñivao, mislio da stvari<br />
mogu da evoluiraju, nikad nije bio neko ko bi to srušio jer je<br />
znao u kakvom realnom svetu živimo. Ja <strong>sa</strong>m opet dobro poznavala<br />
sredinu, poznavala je i glavom jer <strong>sa</strong>m se uvek time bavila<br />
i vrlo mnogo putovala, imala <strong>sa</strong>m to iskustvo, tako da <strong>sa</strong>m, <strong>sa</strong>svim<br />
<strong>sa</strong>m iskrena s Vama, to doživela kao izvesno osloboñenje.<br />
Nosili smo užasnu odgovornost, nailazili smo na barijeru, videli<br />
smo da nemamo šanse da to preskočimo, da to pomerimo, a nismo<br />
hteli da učestvujemo u sumnjivim stvarima. Mi smo znali<br />
granicu koju, u ljudskom smislu, ne možemo da preñemo. I zato<br />
je bilo tako podmuklo, baš te ljude, a to nije prvi put u našoj<br />
istoriji, prikazati kao najgore ljude. Slikar Stojan Ćelić, jedan<br />
od retkih ljudi koji je u to vreme sve nas posećivao, rekao je zajedničkom<br />
prijatelju Vukašinu Mićunoviću: „Treba ove ljude <strong>sa</strong>čuvati.“<br />
Ali mi nismo Kinezi, nismo ni Slovenci... Kada je umro<br />
Pera Todorović, Matoš je napi<strong>sa</strong>o: „I u Srbiji, kao i u Hrvatskoj,<br />
veliki duhovi žalosno žive i žalosno umiru.“ A Dušan Popović je<br />
u svojoj studiji O hajducima citirao jedan turski izvor iz XVIII<br />
veka u kome se kaže: „Kod Srba što je neko gori, to se više<br />
ceni...“ Ja <strong>sa</strong>m na nekom <strong>sa</strong>stanku u Novom Sadu gde se razgovaralo<br />
o kulturi, rekla: „Nikad ne pominjete nikog od generala<br />
iz komunističkog pokreta, nikoga od policajaca, vi <strong>sa</strong>mo pominjete<br />
liberale jer zapravo, oni su ta organska greška da ceo pokret<br />
prikažete kao kriminalan, propao, karijeristički, sumnjiv,<br />
osion, osvetoljubiv...“ Tako da ja to ni<strong>sa</strong>m osetila kao neku<br />
ličnu dramu, konsekvence su postojale, ja nikada o tim konsekvencama<br />
ni<strong>sa</strong>m govorila jer <strong>sa</strong>m smatrala da nam one, nekako,<br />
sleduju. Ja jedino nikad ni<strong>sa</strong>m dopustila da se udari na moje<br />
dostojanstvo i nikad ni<strong>sa</strong>m pristajala da mi ospore ono na šta ja<br />
imam po pozitivnom pravu, neku garanciju, kao što je pravo da<br />
prijavim tezu, što su pokušavali da opstruiraju. Na to ni<strong>sa</strong>m<br />
pristajala. Ja <strong>sa</strong>m se odmah zatvorila u svoju kuću, ni<strong>sa</strong>m se<br />
obuvala mesecima, i počela <strong>sa</strong>m da radim tezu. Odmah <strong>sa</strong>m<br />
znala da ću raditi meñunacionalne odnose jer me je to najviše<br />
zanimalo, jer <strong>sa</strong>m znala da je to najdramatičnije. Patila <strong>sa</strong>m<br />
zbog ljudi koji su bili u punoj snazi, koji su imali zemlji šta da<br />
daju i da kažu, a svedeni su na prostore svojih soba...<br />
59
Change language