ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
svoju jedinicu, onda će i Srbi imati etničku državu. Mihailo<br />
Konstantinović piše da mu je Slobodan Jovanović, kad ga je<br />
ovaj konsultovao o Sporazumu 1939. godine, rekao: „Bolje da si<br />
se sporazumeo <strong>sa</strong> Nemcima, nego <strong>sa</strong> Hrvatima.“ Uz to, Konstantinović<br />
beleži: „Ipak je ovaj Slobodan jedan običan šoven.“<br />
Moramo, dakle, proučavati i jednog i drugog... Naravno, to započinje<br />
elita, kao što započinje i Memorandum, ali ako govorimo<br />
o pojedincima, o tome ko je utrošio ogromnu energiju da se<br />
ideja srpskog naroda kao žrtve, kao naroda koji ima pravo na<br />
osvetu, koji ima pravo da zaokruži svoju državu, kada je<br />
zaokruži da oni <strong>sa</strong> kojima se našao u zajednici ne moraju „baš<br />
da budu sluge, ali mora da se zna gazda“ ili da im treba „dati<br />
slobodu da odu“ – ja ne znam drugu paralelu! Uostalom, Ćosić<br />
ima svest o svojoj ulozi: „O srpskom pitanju <strong>sa</strong>m, verovatno,<br />
prvi i najviše razmišljao u svojoj generaciji (...) Svakako <strong>sa</strong>m<br />
napi<strong>sa</strong>o najviše stranica o istorijskom tragizmu srpskog naroda.“<br />
O jugoslovenstvu i antijugoslovenstvu takoñe. Ćosić je,<br />
kako kaže Ljubomir Tadić, Pi<strong>sa</strong>c. On ne kreira neposredno dogañaje,<br />
već predstave o narodu projektujući vlastite emocije na<br />
narod. „Ja <strong>sa</strong>m, najčešće, popravljao Srbe“, kaže Ćosić, „i projektovao<br />
ih po svojim modelima; imao <strong>sa</strong>m iluziju da ih mogu<br />
literarnom fikcijom menjati. A ni<strong>sa</strong>m najčešće isticao ona najčešća<br />
i loša svojstva Srba. Zato što <strong>sa</strong>m ih <strong>sa</strong>žaljevao. Bilo me je<br />
stid da loše govorim o čoveku i narodu koji pati, o ljudima koji<br />
me hrane, čuvaju, uvažavaju“... Ja <strong>sa</strong>m se <strong>sa</strong>d vratila na Ćosićeve<br />
knjige. On već posle romana Daleko je sunce ima ideju o<br />
<strong>sa</strong>gi – Koreni, Deobe, Vreme smrti, Vreme zla, Vreme vlasti...<br />
Vreme smrti je granica kad se on uočljivo menja... Izvoñenje<br />
njegovih Otkrića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstavljalo<br />
je dogañaj, ne <strong>sa</strong>mo zato što mu je prisustvovao i predsednik<br />
SFRJ. O četništvu je, mislim tačno, Ćosić govorio kao o<br />
mentalitetu, u novim knjigama on odbacuje „koljačko četništvo“,<br />
ali to je ta ideologija države... Mene Ćosić zanima kao pojava.<br />
Predrag Palavestra u Istoriji književne kritike kaže da je Ćosić<br />
jedan od najznačajnijih pi<strong>sa</strong>ca novije srpske književnosti, ali<br />
i jedan od „ključnih tvoraca mišljenja kraja XX veka“. Njegov<br />
opus, po Palavestri, uokviruje „moralnu i društvenu istoriju<br />
epohe“. Ćosić je, kaže Palavestra, „kolektivni proizvod“ jer su se<br />
194
Change language