ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
luciji protiv Liu Šaočija, kao i u knjizi Save Kržavca i Dragana<br />
Markovića, Liberalizam od Đila<strong>sa</strong> do danas (prva knjiga,<br />
1978), liberali su bili optuživani za malograñanski oportunizam,<br />
tehnokratizam, sovjetofobiju, za razbijanje jedinstva partije<br />
i zemlje. Otišli su, pre svega, kao antititoisti i sovjetofobi.<br />
Prvi zaokret u odnosu na takvu interpretaciju liberala napravio<br />
je krajem o<strong>sa</strong>mdesetih godina novinar Stevan Nikšić u Borbi,<br />
tvrdeći da su liberali bili ti koji su najviše zabranjivali i da se<br />
na njih nikako ne treba vraćati. Lucidni Koča Popović koji se<br />
uopšte nije oglašavao, čak je i u četvorodnevnom razgovoru <strong>sa</strong><br />
Titom ćutao, osetio je to kao nagoveštaj pravca u kome će stvari<br />
ići i reagovao je takoñe u Borbi. Na istu temu Nikšić se vratio<br />
posle dvadeset godina, uz netačnu upotrebu činjenica. Prvo, po<br />
njemu, „preživeli akteri vole sebe da nazivaju ’liberalima’“. A<br />
oni, i mrtvi i preživeli, nisu <strong>sa</strong>mi sebe tako nazvali već su tako<br />
nazvani, i to ne omaškom. Odavno je poznato da otpor svemu<br />
različitom i drugačijem predstavlja uslov opstanka plemenskopalanačkog<br />
duha, jer narušava „<strong>sa</strong>bornu celovitost“. Drugo,<br />
Marko Nikezić nije bio na čelu partijskog rukovodstva u Srbiji<br />
u vreme studentskih dogañaja 1968. godina. Treće, partijska<br />
rukovodstva nisu imenovala glavne urednike: to je bilo reguli<strong>sa</strong>no<br />
zakonom. Četvrto, dolazak Franeta Barbijerija za glavnog<br />
urednika NIN-a nije označio početak staljinističkih čistki. Naprotiv,<br />
Barbijeri je bio žrtva tih čistki. Peto, Dragan Marković,<br />
poznati novinar, autor knjiga o Informbirou i liberalizmu, koji<br />
je teškoće u vezi <strong>sa</strong> IV plenumom CK SKJ preživeo bez konsekvenci,<br />
i ostao član CK SK Srbije, na mesto glavnog urednika<br />
NIN-a došao je tek 1975. godine. Barbijeri je izvršio najveće reforme<br />
u NIN-u (1970-1972) koji je dostigao tiraž od 150.000 primeraka.<br />
U profesiji, Barbijeri je izazivao zavist, a u čaršiji se<br />
zameralo što je on kao Hrvat na čelu srpskog nedeljnika. Nikezić<br />
je, zaista, jednom rekao da Beograd treba da bude otvoren<br />
za sve i da on lično oseća <strong>sa</strong>tisfakciju što u Beogradu „nalaze<br />
hleb“ sposobni i daroviti ljudi. A Barbijeri je bio upravo to: sjajan<br />
novinar, odličan poznavalac sveta, posebno Sovjetskog Saveza.<br />
Ovaj vedri mediteranac umro je rano, kao novinar italijanskog<br />
lista Korijere dela sera... Ali, da nastavimo <strong>sa</strong> kvalifikacijama<br />
liberala. Kad se pojavila knjiga Slavoljuba Đukića<br />
261
Change language