ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

nas piše o izbeglim Srbima? Oni ostavljaju utisak da obožavaju
narod i da je sve što oni rade u njegovom interesu. Milan Ž. Živanović,
koji je najveći deo svog naučnog rada posvetio proučavanju
istorije Srbije prvih decenija XX veka, u svojoj zaostavštini
piše da je partijski duh „odlika naše rase“ i da „lični interesi
dominiraju u političkom životu“, uvek uz pozivanje na narod,
„a običan seljak iz Crne Trave jako bi se začudio saznavši
da se oštra borba vodi radi njega. On će i umreti ne ocenivši
tako duboko shvaćene narodne interese“. A kad se zaglavi ta himera
narodoljubaca, oni preziru narod. Evo, ovde kod Ćosića,
na marginama, koliko sam stranica podvukla! Šta on piše o srpskom
narodu! To je izmeñu obožavanja i preteće ljutnje. To je
za njega objekt, to nije društvo, on ne dopušta da pojedinac ima
svoj stav, da kaže – ja ne dam da moje dete gine, oni osuñuju to
što je nečiji sin pobegao i onoga ko je omogućio svom sinu da ne
ide na klanicu... To je jedno licemerje, ne daju ovom narodu da
dodirne tu ljudsku ravan dogañaja. Pa s kojim pravom? Šta oni
daju za taj rat? Stalno „pate“, ne mogu da spavaju, pitaju se za
koga su pisali svoje knjige?! Zato Vam kažem, to je apsolutno
ideologija, neka vrsta zaslepljenosti, ali to proizvodi teške posledice.
Imaju fiks-ideju da konačno reše srpsko pitanje kao demokratsko
pitanje. Pa svako nacionalno pitanje je demokratsko
pitanje tamo gde narod postavlja pitanje svoje slobode. Što bi to
kod drugih naroda bilo manje demokratsko pitanje?! Ako postavljate
kao cilj da obeležite granice u jednoj etnički tako izmešanoj
zemlji, to ne možete da uradite bez rata i nasilja. I zato
nije tačno da je rat došao nenadano, rat se imao u vidu, to je
jedno stanje, jedino što je to bila užasna lakomislenost i što se
verovalo da će se to pomoću vojske lako rešiti, da će se rat brzo
završiti, računalo se, naravno, na žrtve, ali ne na tolike žrtve.
Sad je u toku borba za interpretaciju i raspada Jugoslavije i ratova.
Nema sumnje da su tu, neću da kažem interesi različiti,
tu su, prosto, perspektive različite i ja to uvažavam, ali mislim
da rat ima svoju istoriju i hronologiju i mi to u nauci moramo
da pratimo.
Jako retko pominjete Slobodana Miloševića. Da li
to znači da, po Vašem mišljenju, njegova ličnost
206