ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
lasu u kojoj se kaže da se oni o njemu obaveštavaju preko Stojkovića.<br />
Mi ne znamo za koju službu on radi.“ Sve ovo što Vama<br />
<strong>sa</strong>da govorim rekla <strong>sa</strong>m sutradan na <strong>sa</strong>stanku <strong>sa</strong> glavnim i odgovornim<br />
urednicima listova i Radio-televizije u Beogradu.<br />
Zdravko Vuković, direktor televizije, čestit i ozbiljan čovek, koji<br />
je znao stenografiju, beležio je sve te razgovore, pa i ovaj. To je<br />
kasnije (1989) citirao u svojoj važnoj knjizi Od deformacija<br />
SDB do maspoka i liberalizma. Moji stenografski zapisi 1966-<br />
1972. Recenzent knjige bio je Andrej Mitrović, koga je Vuković,<br />
koji je i <strong>sa</strong>m završio istoriju, veoma cenio. Mitrović mi je rekao<br />
da u rukopisu postoji parafraza tog <strong>razgovora</strong> kod Tita. Nije mi<br />
ni palo na pamet da intervenišem kod Vukovića <strong>sa</strong> kojim <strong>sa</strong>m<br />
se znala veoma dugo i bila <strong>sa</strong>m sigurna da on meni ne stavlja u<br />
usta ništa što ni<strong>sa</strong>m rekla. A onda su počele priče. Ja ni<strong>sa</strong>m<br />
reagovala. Čovek nema pravo da kaže baš sve što zna. Osim toga,<br />
ja <strong>sa</strong>m iz mladosti poznavala brata Živorada Stojkovića,<br />
glumca Danila Stojkovića, a njegovu ženu <strong>sa</strong>m sretala svako jutro<br />
u Univerzitetskoj biblioteci gde je ona bila zaposlena, a ja<br />
bila redovni korisnik. Sretala <strong>sa</strong>m i <strong>sa</strong>mog Stojkovića, uvek bismo<br />
se javili jedan drugom, za više se nismo ni poznavali. O<br />
njemu <strong>sa</strong>m kasnije <strong>sa</strong>znala najviše iz knjiga Dobrice Ćosića Piščevi<br />
zapisi i Prijatelji. Bio je važan čovek za odnose jedne grupe<br />
intelektualaca i Srpske pravoslavne crkve. Sećam se da je na<br />
premijeri dramatizacije Ćosićevog romana Vreme smrti iz publike<br />
uzviknuo: „Živeo najveći srpski pi<strong>sa</strong>c.“ Iz Đilasovih memoara<br />
Vlast i pobuna vidi se da je Stojković pripadao uskom krugu<br />
ljudi oko Đila<strong>sa</strong>. „Ipak <strong>sa</strong>m se“, piše Đilas, „češće viñao <strong>sa</strong> Stojkovićem<br />
iako <strong>sa</strong>m bio skloniji Mihizu: Mihiz je zauzetiji, a Stojković<br />
je stanovao nedaleko od mog stana. Stojković je, pak“, nastavlja<br />
Đilas, „naglo izmenio stav prema meni: <strong>sa</strong>opštio mi je<br />
da ne može <strong>sa</strong> mnom da se viña, jer se ja viñam <strong>sa</strong> američkim<br />
novinarima, a to njega angažuje i kompromituje.“ O Titovom pitanju<br />
i mom odgovoru iz revolta – od nas zahtevate da gonimo<br />
ljude koji uživaju poverenje za to nadležnih državnih službi –<br />
Nikola Milošević je stvorio čitavu literaturu. Ipak, najviše podataka<br />
o Živoradu Stojkoviću čitalac može naći u predgovoru<br />
Vladete Jankovića za Stojkovićevu knjigu Otisci 1951–1996.<br />
(1996). U vezi <strong>sa</strong> mojim odgovorom Titu, važna su dva mesta u<br />
269
Change language