ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
o njegovom književnom liku starali Borislav Mihajlović Mihiz,<br />
Zoran Gavrilović, Petar Džadžić... Ali, on je „kolektivni proizvod“<br />
ne <strong>sa</strong>mo u književnom smislu. U njegovo delo su svoje rezultate<br />
ulivali istoričari, ekonomisti, filozofi, političari... To je<br />
čovek koji jako dugo piše: sedam decenija. Njegov prvi članak,<br />
koliko znam, objavljen je u nekom srednjoškolskom zrenjaninskom<br />
listu 1940. godine. Od tada on neprestano piše. Dugovečan,<br />
ušao je u 89. godinu života, Dobrica Ćosić je čovek ogromne<br />
energije, bogatog životnog iskustva, obimnog i raznovrsnog opu<strong>sa</strong>.<br />
Čovek jedinstvenog uticaja i širokih veza. Posetio je Goli<br />
otok, ali se posle toga nije povukao. Bio je „mlaki ñilasovac“,<br />
prošao kroz komisije, ali bez posledica. Stao je uz Alek<strong>sa</strong>ndra<br />
Rankovića, takoñe bez posledica. Partijski vrh u Srbiji uvek se<br />
starao da se Ćosić ne nañe na gubitničkoj strani. Iz Ćosićevih<br />
Piščevih zapi<strong>sa</strong> vidi se da se o tome najviše starao Petar Stambolić.<br />
U razgovorima koje su vodili početkom 1968. godine,<br />
Stambolić je, kako Ćosić piše, izražavao „i drugarsku i prijateljsku<br />
volju da me <strong>sa</strong>čuva i spase“. Stambolić spada u retke<br />
ljude iz partijskog vrha o kojima Ćosić piše uglavnom pažljivo,<br />
čak oprezno. Vodila <strong>sa</strong>m mnoge razgovore <strong>sa</strong> Petrom Stambolićem.<br />
Imam pretpostavke o razlozima njegovog strpljivog odno<strong>sa</strong><br />
prema Ćosiću, ali ne usuñujem se da na osnovu njih izvodim<br />
zaključke, morala bih na to da se koncentrišem i da to posebno<br />
istražujem... U revolucionarnoj generaciji bilo je ljudi koji su<br />
pravili bilans. Koča Popović je govorio: „Mi nismo mogli više“, a<br />
Milentije Popović: „Mi smo nešto probali“... Petar Stambolić je<br />
dubinski poznavao Srbiju. Kada <strong>sa</strong>m jednom to rekla pred njegovom<br />
unukom, sociološkinjom Marom Živkov, ona je dodala:<br />
„On je i voleo Srbiju.“ Petar Stambolić je verovao u književni<br />
dar Dobrice Ćosića, ali ga je video kao čoveka velikih političkih<br />
strasti, koje mogu da unište u njemu pisca, ali i da razore onu<br />
granicu do koje je Srbija teškom mukom stigla. Dušan Čkrebić<br />
je dosta tačno opi<strong>sa</strong>o Petra Stambolića u svojim memoarima... I<br />
odnosi Dobrice Ćosića i Josipa Broza Tita takoñe zahtevaju i<br />
koncentraciju i istraživanje. Vanredno je zanimljiva ta evolucija,<br />
jedan dobar presek kroz čitavu drugu polovinu XX veka u<br />
Srbiji i Jugoslaviji. Godine 1961. Ćosić je pratio predsednika na<br />
njegovom dvomesečnom putu brodom „Galeb“ po afričkim zem-<br />
195
Change language