ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

Istoriju marksizma, doktorirao je na Lenjinu. Pa ste onda bili
marksist koji nije baš shvatao gde je marksizam instrumentalizovan,
a gde je on doživeo reviziju kao u Zapadnoj Evropi. Pa
ste se onda vratili ranom Marksu, pa je onda marksizam potpuno
nestao. E, pa sad, znate šta, ja razumem da su iz toga
lako izašli oni koji su mogli sa suzama da otpate marksizam
„izmeñu dve police knjiga u biblioteci“. Ali za ljude koji su napisali
knjige, koji su priredili Marksa u četrdeset pet tomova, to
je ogroman intelektualni napor, to je prevoñenje sa nemačkog,
to su predgovori, to je aparat – šta se sa svim tim dogodilo?
Kakva je vaša kultura sećanja ako sve to rešavate tako što stavite
na kamione i pošaljete u reciklažu i to radite sa svakim periodom
istorije, uvek tragajući za nekim dokumentom, za nekim
svedokom, za nekim svedočanstvom koje će najzad da vam
objasni „tajnovitu stranu istorije“?! A zapravo, niste ni sistematizovali,
ni objasnili ono što se stvarno dogañalo. To nisu neke
izdaje, to je jedan primitivan odnos prema intelektualnim i političkim
evolucijama. I moram da kažem da je taj unutrašnji otpor
bio u nekoj kooperaciji koju će istraživanja, u to sam ubeñena,
pokazati – države, partije i kritičkih krugova. To se sve
dogañalo unutar partije, i skupovi „Marks i savremenost“, i izdavanje
Marksovih sabranih dela, i rani Marks s čim se počelo,
i knjige Andrije Krešića, Draginje Arsić, i Praksis na kraju, i
Korčulanska letnja škola, sve je to bilo finansirano i sufinansirano
od države. Treba videti i kakav je odjek 1968. imala u društvu
– to je bio Beograd, inteligencija, umetnici, kulturni radnici,
studenti naravno. Postojala je barijera prema radnicima, ali
nije se meñu njima nešto ni osećalo. Tada je Nikola Milošević u
Delu napisao tekst i rekao: „Društvo je konzervativno, ono neće
promene.“ Nije to bila neka turbulencija kakav je bio posle pokret
u Hrvatskoj, to je stvarno bio pokret masa. Tog članka se
jako dobro sećam, rekao je da je društvo konzervativno. A, u
stvari, društvo je bilo oprezno i prema njima. Njima je samo
vlast nedostajala. Vlast je, naravno, bila glupa sa tim restrikcijama
– šta sad, da nekog isteraš s fakulteta?! Onda mu daj pravo
da organizuje političku partiju pa mu kaži – ne možeš na
univerzitetu da praviš političku propagandu, to je akademska
ustanova. Ja to stvarno prihvatam. Ali te evolucije su procesi,
115