ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

je Jugoslavija moguća samo kao složena država, to su ljudi koji
su imali snagu anticipacije... Perić nije nikakav levičar, on je
čak savetnik za vreme Nedićeve uprave. Posle rata je otišao u
Švajcarsku, tamo je i umro... Bilo je ljudi koji su racionalno mislili,
Milan Grol, na primer. Kad je dvadesetih godina prošlog
veka u Srpskom književnom glasniku voñena rasprava o srpsko-hrvatskim
odnosima, on je rekao da je potreban kompromis
jer će tvrdi centralizam samo pojačavati centrifugalne zahteve.
Imate Stojana Protića, bio je Srbin, za jedinstvenu Jugoslaviju,
a u polemici sa Pašićem je govorio: „Ne možete ih sve, od Triglava
do Đevñelije, obući u pelengire. Tu postoje neke istorijske
razlike, mi to moramo u organizaciji države da uvažimo.“ Pa,
profesora Mihaila Konstantinovića, arhitektu Sporazuma sa
Hrvatima 1939. godine... Znači, prisutan je stalno taj problem
razumevanja države, želja da se to kondenzuje, da se napravi,
što je govorio Svetozar Marković, jedinstvo kancelarije u Beogradu,
da se ne dopusti nikakva decentralizacija. A desila su se
velika pomeranja stanovništva. Srbi su se sa juga pomerali i
došli su u Vojvodinu, postali su podunavski narod. Ne može se
kombinovati etnički i istorijski princip, onda se više ne zna gde
je država, ne može da se izvrši ni kulturna integracija naroda. I
to je ovde glavni problem dva veka, to je nešto što nas zarobljava,
to su važne stvari koje traže, pre svega istraživanja, isčitavanja
i interpretacije na tome zasnovane. Ne možete to da ne čitate,
da ne tumačite, da ne uporeñujete i što je najvažnije, da o
tome akademski ne raspravljate. A pogotovo je pogubno kad počnete
da menjate i same činjenice.
Kako ocenjujete političku ulogu Slobodana
Jovanovića?
– Oko Slobodana Jovanovića postoje nove mistifikacije.
Jedna od tih je da je Slobodan Jovanović vrlo kasno počeo da se
bavi politikom. To ne stoji, to nije tačno! On je vrlo rano želeo
da radi u Ministarstvu inostranih dela, on je čovek koji je bio
vrlo važan savetnik kraljev, on je koautor ili autor svih ustava,
on je bio nezaobilazan kao profesor i znalac ustavnog prava, šef
presbiroa za vreme Prvog svetskog rata, zatim, predsednik
188