ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

de, ja bar takve nisam srela, koji je najneprijatnije stvari mogao
da kaže na krajnje miran, uljudan način koji nikoga ne iritira.
On nije bio čovek konflikta, smatrao je da konflikt treba
zaobići, da ga treba rešiti na miran način i mislim da je to kod
drugih ljudi ulivalo poverenje. On je kao čovek bio opredeljen za
jednu moguću Jugoslaviju, za Jugoslaviju u kojoj će se naći zajednički
interesi, njemu se često negiralo njegovo srpsko opredeljenje,
meñutim, ja mislim da je on srpski interes vrlo dobro
razumevao u ovom smislu u kome pokušavam da Vam ga opišem.
Ja mislim da je to prećutkivanje i krivotvorenje proizašlo
iz prirode politike koja je preovladala. Ja bih volela da se jednog
dana istraže svi dosijei. Slavko Ćuruvija koji je radio u
Analitičkom odeljenju službe bezbednosti, objavio je jednu knjigu
u Banjaluci koja se ovde baš nije mogla lako naći. Rekao je
da će se mnogi pripadnici srpske inteligencije imati čega da zastide
kad se otvore ti dosijei. Interes je bio da se to otvori pa da
se vidi čega čovek može da se stidi, a za šta je, eventualno, nepravedno
optužen. Koliko ja znam, nama su najviše u greh pripisivali
zabrane. Ja nikad nisam osećala potrebu da tu nešto
demantujem, mi smo spadali u ljude koji su govorili da ne treba
ništa zabranjivati, i to se da naći u preostalim papirima. Mi
smo se zaista konstantno bunili protiv zabrana, a na kraju je to
bila jedna od tačaka optužnice i zato je rečeno da je to „kvaziliberalizam“.
Pa, izvinite, a šta je pravi liberalizam u to vreme?
Radite ono što možete, to je smisao politike. Zašto bi se neko ko
se otvarao prema svetu plašio novinara koji bi napisao neki kritički
članak?! Ja se ne sećam da je Nikezić ikad intervenisao u
tom smislu. Neverovatno je kako niko ne pokušava da rekonstruiše
taj mehanizam jer politika zabrana nije bila ni u kakvoj
nadležnosti CK, postojao je zakon, to je radio državni tužilac.
Taj mehanizam, ta procedura zabrana je bila fiksirana, nikad
CK o tome nije raspravljao, niti njegova uža rukovodstva. Bilo
je ljudi koji su išli dva dana u zatvor, imali neka maltretiranja,
zabranjenu knjigu, to su sigurno traume, ali to nije tako velika
politika terora kako se pokušava da prikaže i ja bih volela da
doñe vreme kad će se napraviti temeljna istraživanja u kojima
će se pokazati da su često postojali naizgled neprirodni savezi
da bi se kompromitovala jedna politika. Za sve to vreme, jedina
160