ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
da čekajući svaki svoga Branta probamo da nešto <strong>sa</strong>mi uradimo.<br />
I Brant je kleknuo kao vesnik jedne nove politike, istočne<br />
politike, denacifikacije Nemačke, dakle, to nije bio „dogovoreni<br />
gest“, već izraz jednog preispitivanja kroz koje je prošao nemački<br />
narod. Treći put, i to je verovatno bila moja najteža trema,<br />
vezan je za Ivana Stambolića. Kad je on nestao, formiran je Odbor<br />
za oslobañanje Ivana Stambolića, mislim da je istorija toga<br />
Odbora vrlo zanimljiva... Sećam se da je na prvom skupu bilo<br />
mnogo ljudi, a onda je jedan televizijski magnat rekao: „Pa, on<br />
je bio komunista!“ Ja <strong>sa</strong>m rekla: „Pa dobro, šta onda većina prisutnih<br />
ovde traži?!“ Mi smo, manje-više, svi to bili, je li? Partija<br />
je završila svoju istoriju <strong>sa</strong> dva miliona članova. Taj se Odbor<br />
<strong>sa</strong>stajao u vrlo nedefini<strong>sa</strong>nom <strong>sa</strong>stavu, osipao se, na kraju su<br />
ostali neki ljudi, ostao je Živorad Kovačević, on je bio predsednik,<br />
Mirko Tepavac, Alek<strong>sa</strong>ndar Nenadović, Dragiša Gile Đurić,<br />
Radomir Konstantinović, Nikola Barović, ostala <strong>sa</strong>m ja, povremeno<br />
su dolazili drugi ljudi, dakle nisu se udaljili od Odbora<br />
nego jednostavno nisu bili na svim <strong>sa</strong>stancima. Odbor je radio<br />
skoro tri godine. Što se mene tiče, bila <strong>sa</strong>m načisto da je Ivanov<br />
nestanak nepovratan. Posle vesti da su pronañeni Ivanovi ostaci,<br />
nenajavljeno su kod mene došla njegova tri brata. Ja <strong>sa</strong>m<br />
najviše poznavala najstarijeg brata, Vukašina Stambolića, on je<br />
završio filozofiju, zajedno smo dugo radili, i u omladini, posle<br />
smo radili u partiji. Onda Miloš Stambolić koji je bio urednik<br />
„Nolita“, takoñe <strong>sa</strong>m ga poznavala, on je Srbiju otvorio prema<br />
svetu knjiga, okupio je vrlo mnogo ljudi oko „Nolita“, to je bila<br />
velika, važna izdavačka kuća. Stambolić je ureñivao časopis Vidici,<br />
silno su ga zanimali staljinistički procesi, posebno proces<br />
Laslu Rajku... Treći brat je bio Milun Stambolić, arhitekta, njega<br />
<strong>sa</strong>m najmanje poznavala i najviše <strong>sa</strong>m ga zapravo upoznala<br />
tokom te tri godine. To je i za mene lično bio jedan specifičan<br />
trenutak, za nepuna dva meseca su umrla oba moja roditelja,<br />
umro mi je vrlo blizak prijatelj, jedan drag i pametan čovek <strong>sa</strong><br />
kojim <strong>sa</strong>m radila, i u omladini, i kasnije, Milo<strong>sa</strong>v Mića Prelić<br />
koji je posle čistke liberala utočište našao kod Slovenaca, tada<br />
je ubijen Đinñić, uopšte, situacija je bila abnormalna. Stambolići<br />
su došli i seli su potpuno sivi, stisnutih glasova i rekli su da<br />
bi hteli da se ja na <strong>sa</strong>hrani oprostim od Ivana. Kad <strong>sa</strong>m ih vide-<br />
253
Change language