ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

osećala je potrebu da to uvek naglasi, ali u njihovim javnim
istupima iz toga perioda, ni kod Tripala ni kod nje, nikad nećete
naći ideju koja znači raskid sa Jugoslavijom. Tripalo je jedino
govorio da je Hrvatska onaj prostor na kome Hrvati na zemaljskoj
kugli jedino mogu sebe da ostvare i da to Jugoslavija,
kao uostalom i za druge, može da razume. Tako da je tim obračunom
sa njima postignut suprotan efekat od željenog iako
možda akteri toga nisu bili svesni, to se često u istoriji dogaña.
Za mene su oni tada izbačeni iz Jugoslavije, u najmanju ruku!
Znate šta, posle iskustva izmeñu Srba i Hrvata u prvoj Jugoslaviji
i posle tog strašnog rata, u drugoj Jugoslaviji da dovedete
tu jedno hrvatsko rukovodstvo i skinete mu glavu, to ne može
da ostane bez posledica za dugoročne odnose. Mi smo se rezervisali
na Dvadeset prvoj sednici i rekli da to mora biti rasprava
unutar Hrvatske, da nije politički dobro da se to radi tako, 1.
decembra na dan ujedinjenja!
Da li je to bilo namerno? 1. decembar, pa još u Karañorñevu!
– Bilo je namerno, sigurno, ja sam to rekla, Karañorñevo
je greška za sto godina unapred izmeñu Srba i Hrvata.
Kome je to palo na pamet?
– Srpsko rukovodstvo svakako nije reklo da to njima
smeta! Nama je to smetalo i mi smo to otvoreno rekli.
To nije odgovornost Srbije?
– Da, ali to nije moglo da se uradi bez postizanja sporazuma
sa delom političkih snaga u Srbiji, da, sa delom! Zato smo
mi morali otići, pored ostalog, kao ljudi koji su imali razumevanje
za to unutarnje pitanje.
U kakvim ste odnosima ostali sa političarima iz
drugih republika?
– Posle tog prekida nije bilo mnogo mogućnosti za komunikaciju,
ali čim su se za to stvorili uslovi ja sam sretala sve, i
109