ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
utisku, ona je bila vrlo akribična. Smatram da je to vrlo važna<br />
knjiga, i bez nje bi to ostalo rasuto i zatureno. Ni<strong>sa</strong>m se mirila<br />
<strong>sa</strong> činjenicom za koju <strong>sa</strong>m imala bezbroj dokaza, da ono što je<br />
odstupalo od stereotipa, od vladajućeg mišljenja, ostane zatureno,<br />
i to nemirenje je dolazilo iz iskustva koje <strong>sa</strong>m stekla baveći<br />
se ljudima iz XIX veka. Drugo, <strong>sa</strong> Nikezićem, moram reći da<br />
je to nekako dolazilo više iz Helsinškog odbora, tražili su da to<br />
uradim. Teško mi je bilo da to uradim, najduže <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong> njim <strong>sa</strong>rañivala<br />
od svih ljudi koje <strong>sa</strong>m radila, trebalo je napraviti distancu<br />
i apstrahovati sebe, a <strong>sa</strong> Olgom <strong>sa</strong>m se najviše družila i<br />
prijateljevala, što je na izvestan način bio isti problem. Sa svim<br />
ovim ljudima <strong>sa</strong>m bila u dobrim odnosima, prijateljskim, ali<br />
nije prijateljstvo odlučilo, odlučili su ti pojedinci, koji su ostavili<br />
trag za koji <strong>sa</strong>m strahovala da će se zaturiti. Naravno da je to<br />
bilo naporno i <strong>sa</strong> ograničenjima, jer to su poslovi za čitave male<br />
institute. Ali, tako je-kako je, sednete i uradite ono što vi možete,<br />
to sigurno može mnogo bolje, ali, oni koji to nastave imaju<br />
priliku da to i pokažu. To su bili moji motivi. Isto je i za Ivana<br />
Đurića. On je bio vrhunski profesor, odličan vizantolog, ñak<br />
Georgija Ostrogorskog, njegova doktorska teza Sumrak Vizantije<br />
prevedena je na francuski i italijanski jezik. Njega možete<br />
posmatrati kao primer uspelog intelektualca koji se ipak politički<br />
angažovao. Ja <strong>sa</strong>m čitala njegove tekstove u listu Demokratija<br />
danas, zatim tekstove koje je objavljivao u Francuskoj i<br />
u gotovo svim drugim evropskim državama. U politici je osećao<br />
opasnost od populizma, u nauci od bri<strong>sa</strong>nja razlika izmeñu istorijske<br />
svesti zasnovane na narodnom predanju i istorijskog <strong>sa</strong>znanja<br />
kao rezultata nauke. On je hteo nešto drugo, to je drugačija<br />
koncepcija i u odnosu na vlast i u odnosu na opoziciju. Sam<br />
je to nazivao alternativom. On se kandidovao na predsedničkim<br />
izborima, imao je nameru da pomogne. Koncepcija Ivana Đurića<br />
je bila priznati Jugoslaviju kao realnost, priznati republike<br />
kao nezavisne države, Srbija treba da se koncentriše na sebe,<br />
treba da se sporazume <strong>sa</strong> Hrvatima i oko položaja Srba, treba<br />
da se sporazume <strong>sa</strong> Albancima... Zato nije prihvaćen ne <strong>sa</strong>mo<br />
od vlasti, nego nije prihvaćen ni od opozicije. On je čovek koji je<br />
prosto izmešten odavde i stavljen na marginu, do nepostojanja!<br />
Takav pojedinac me je zanimao. Ja, naravno, ne ulazim u nje-<br />
229
Change language