ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
jama“, u pokretu Draže Mihajlovića nije bilo žena zbog čega su<br />
ga, izmeñu ostalog, zapadni istoričari smatrali antimodernim<br />
pokretom. Žene poput Ksenije Atanasijević, Anice Savić Rebac,<br />
proglašavane su fizičkim rugobama, a bile su lepe žene. Čaršija<br />
ih je oblačila, šminkala, zavirivala u njihove privatne živote,<br />
poricala im akribičnost, proglašavala ih kompilatorkama. U<br />
presnom životu sve je to još mnogo brutalnije, o tome je potresnu<br />
knjigu Seljanka u Srbiji u prvoj polovini XX veka napi<strong>sa</strong>o istoričar<br />
Momčilo Isić. U toku rata devedesetih godina u Institutu<br />
za noviju istoriju Srbije uradili smo zbornik i održali naučni<br />
skup Položaj žene kao ogledao modrnizacije. Bilo je odličnih<br />
studija, ali ja <strong>sa</strong>m zapamtila rad Božice Mladenović o ženi četničkog<br />
komandanta Koste Pećanca. Rad je stigao <strong>sa</strong> zakašnjenjem<br />
i nije objavljen u pomenutom zborniku već u časopisu Instituta<br />
Tokovi istorije. Ako je Ljiljana Vuletić u svojoj monografiji<br />
o Kseniji Atanasijevć pokazala kakva je snaga bila potrebna<br />
učenoj ženi u zatvorenom društvu, Božica Mladenović je pokazala<br />
koliko je snage bilo potrebno ženi iz naroda da <strong>sa</strong>čuva dostojanstvo<br />
ljudskog bića. Svi ti radovi zajedno pokazuju koliko je<br />
važna i ona istorija iza vojnih, ideoloških i političkih frontova,<br />
onaj <strong>sa</strong>držaj zatvoren u okvire porodice, crkve, državne i društvene<br />
zajednice. Vaša generacija, koja je imala dobre učitelje,<br />
stvari je pomerila napred. Ali, diletantizam to zatrpava, nadam<br />
se da neće i uništiti, mada ponekad izgleda kao da se borba<br />
vodi na život i smrt. Danas ima više obrazovanih žena, više<br />
žena učestvuje u javnom životu, to nije sporno, ali uzmite oblast<br />
radnog zakonodavstva, zdravstvenu kulturu, nasilje u porodici.<br />
Mi smo u konstantom raskoraku izmeñu reči i dela. A šta<br />
taj raskorak znači? To znači, prvo, da nemamo zakone, i drugo,<br />
i kad ih imamo, da ih ne primenjujemo. Mi jesmo slučaj koji<br />
zaslužuje pre svega ozbiljnu <strong>sa</strong>moanalizu, a ne „jeremijade“ o<br />
tome da smo žrtve, da smo kroz celu istoriju „silovani“, da smo<br />
uvek bili gubitnici, a angažovali smo se <strong>sa</strong>mo za pravedne<br />
stvari. Znate, mi možemo da kažemo – Hag ne postoji! Ipak, tu<br />
meñunarodnu instituciju osnovale su Ujedinjene nacije i u njoj<br />
je ispričana jedna istorija! Mi to možemo da ignorišemo, ali ne<br />
možemo očekivati da i svi drugi to čine. A kada to ne čine, da ih<br />
smatramo svojim neprijateljima. Pa, čekajte, nešto se desilo,<br />
220
Change language