ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

koji vodi državu bude u nesporazumu sa narodom koji ima te
karakteristike? Pri kraju njegovog života, kad su počele krize,
Tito je vrlo resko reagovao na takve aluzije. Drugo, on je vodio
pokret u kome su masovno učestvovali Srbi iz cele Jugoslavije
braneći se od terora, od NDH – ne možete to da ignorišete i da
konstruišete prošlost. Kako možete da objasnite da u Srbiji nemate
otvorenu pobunu protiv Tita dok je on živ? Pa, vi ste to
imali svuda u Istočnoj Evropi, zar ne?! Imali ste krvavu Mañarsku,
Čehoslovačku, Poljsku... ovde nikad nije bilo pobune.
Zašto? Jer Tito nije bio ni Rakoši, ni Ulbriht, ni Živkov, ako gledate
balkanski prostor koji je u neprestanoj nesposobnosti da
izañe na kraj sa sobom, u stalnim etničkim sukobima, morate i
njegovu ličnost da stavite u taj istorijski kontekst. Možda su
Srbi mislili – Hrvat, doñavola, ali, obnovio je Jugoslaviju, imao
je dobre veze sa Rusima, ojačao je vojsku, stvorio efikasnu policijsku
državu... To sve ljudi danas gube iz vida. On je bio više u
sporazumu nego u nesporazumu i onog trenutka kada je Srbija
osetila da je on spreman da uvaži i razloge drugih, da prihvati
konfederalizaciju Jugoslavije, javila se sumnja. Ja se sećam
svojih razgovora sa Dražom Markovićem uoči našeg susreta sa
Titom, u Smederevu, u nekom kafančetu „Donje strnjike“, sedeli
smo šest sati. Mi smo se vrlo dugo znali i ja sam smatrala da
je to, prosto fer, i rekla sam mu: „Objasnimo se, možemo se mi
povući ali zašto uvodiš arbitražu u Srbiju, to istorijski nije dobro,
to dugoročno nije dobro.“ On je rekao: „Ne slažem se s tobom,
Jugoslavija kad ne bude imala Tita, moraće da ga izmisli.“
Znači, oni su verovali u tu instituciju, oni su se svi držali u okviru
toga sistema. Tada se već počelo govoriti da Tito pruža suviše
veliku podršku pokretu u Hrvatskoj, da počinje decentralizacija
koju on nedovoljno kroti, da ohrabruje republike, da se tu
javlja u ulozi arbitra, da sve to ide na štetu Srbije, počeli su da
se čuju opozicioni glasovi i kafane, to je sve do njega dolazilo, on
je vrlo rezolutno reagovao na to, to je proizilazilo iz prirode njegovog
državništva koje njemu ne može da se porekne, iako danas
od njega hoće da naprave karikaturu! U tim odnosima napetosti,
kad se razgovaralo sa srpskim rukovodstvom, sećam se
tog boravka u Smederevu, pa onda ovde u Beogradu, što je bilo
vrlo retko, Tito je dolazio sam i nije da nije pokazivao nervozu,
73