ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

da su one to nekako teško podnele, naravno da jednu takvu promenu
uvek prati čitav niz raznih fabula jer sam bila mlada
žena, meñutim, ja sam mislila da stvar zavisi od mene, jako
sam ih uvažavala, niko tu nije bio nigde pomeren. Sećam se
jedne žene, zvala se Milka Lasić, bila je pravnica, predratna komunistkinja,
koja je pokazivala neprikriven otpor prema meni
jer sam bila mlada žena, kako su oni govorili, koja ne izgleda
baš kao neko čudovište, meñutim, ja nisam na to uopšte reagovala.
Posle dugo vremena saznala sam njenu životnu priču jer
smo se posle jako približile. Naime, i njen muž je bio predratni
komunista, bili su poznati u Hrvatskoj, muž joj je ubijen u Jasenovcu,
i u ratu je nestalo njeno dete. Postojala je priča da su
ustaše znajući čije je, namerno uzeli to dete i da su ga dali u neki
samostan. Pričala mi je da su se svi angažovali i da nikada
nisu ušli u trag detetu. Možete misliti kakva je to trauma bila!
Kad sam ja tu priču saznala, a to mi se nije desilo prvi put u životu,
rekla sam sebi – pa zamisli da si ti prema jednoj takvoj
ženi pokazala neko nerazumevanje!
A zašto je imala otpor prema Vama?
– To je prosto bio otpor prema novim ljudima, kod nas je
bio veliki otpor prema novim ljudima, to je bilo generacijski, ta
generacija kao da je ponekad mislila da je besmrtna, izgledalo
je kao da oni uopšte ne mogu da zamisle ni svoj biološki kraj.
Oni su prošli robije i ja sam ih smatrala autentičnim. To Vam
pričam zato što postoje pismeni tragovi, ja sam i tada govorila
da se moraju uvoditi mladi ljudi koji nemaju to iskustvo robija,
to što je rekao Đilas: „Nisam ja našao komunizam, komunizam
je našao mene.“ Došao iz bestragije, iz bede i sirotinje, pobunio
se i tu u zatvoru počeo da otkriva da postoje neke ideje, postoji
neka revolucija. Ta generacija koja je prošla rat, došla na vlast,
preživela 1948. – njima je more bilo do kolena! Desila se ta čistka
i obračuni i meñu njima, oni su se, naravno, posle socijalno
odvojili od naroda, birokratizovali u velikoj meri, ne svi, ali,
znate šta, to su bili zreli ljudi i ono što sam ja kod njih duboko
poštovala – oni su poznavali narod i bili su jako oprezni. Sad će
se reći da je njihov konzervativizam dobrim delom bio motivi-
39