ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
veštačke ni prirodne autoritete. On piše i program i statut Radikalne<br />
stranke. Timočka buna, meñutim, dovodi do preobražaja<br />
u njemu, on je vidi kao avanturu i zaključuje da radikali ne<br />
mogu <strong>sa</strong>mi, da postaju, kako on kaže, „jedna religija“, da se moraju<br />
sporazumevati <strong>sa</strong> drugim strankama, i tu dolazi do razlaza.<br />
On je moderan duh, pre svega u literaturi, izdavač brojnih<br />
listova i časopi<strong>sa</strong>, poligraf – romani, istorijski romani, memoari,<br />
putopisi, dnevnici... On pokreće prvi dnevni list u Srbiji Male<br />
novine. Mnogo putuje, prevodi Ruse, Nemce, Francuze... Uvodi<br />
neke moderne institucije i u štamparstvu i u novinarstvu.<br />
Savetuje Obrenoviće, jer misli da oni, ipak, državu vode ka napretku.<br />
Todorović učestvuje u Srpsko-turskom ratu 1876. godine.<br />
Njegov Dnevnik jednog dobrovoljca je prva antiratna knjiga<br />
kod nas. I nije slučajno da su je primetili i Miroslav Krleža i<br />
Miloš Crnjanski, to je moderna proza koja je prvo <strong>sa</strong>mostalno<br />
izdanje doživela posle sto godina. Imate jednog takvog čoveka<br />
koga su radikali odbacili – i žigo<strong>sa</strong>li. A njegovo delo bi moglo da<br />
stane u trideset knjiga, ja <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong>ma priredila devet njegovih<br />
knjiga...<br />
Zašto je njegovo delo bilo skoro zaboravljeno?<br />
– Ima više razloga. Prvo, to je karakter stranke u kojoj<br />
pojedinac prema celini, kako je govorio njen teorijski inspirator<br />
Petar Lavrov, stoji u istom odnosu u kome su organ i organizam.<br />
Da bi funkcioni<strong>sa</strong>la kao celina, stranka je uvek u pravu,<br />
pojedinac nikada. Zatim, Todorović smatra da radikalizam postaje<br />
jedna opasna ideologija i, u isto vreme, teška demagogija,<br />
zatim, da Obrenovići nisu izdajnici, već da je otprilike to ono<br />
što Srbija tada ima i može. Naravno, tu su i neki lični animoziteti,<br />
mislim da su oni postojali kod Slobodana Jovanovića koji je<br />
stavio krst na Todorovića kada je napi<strong>sa</strong>o jednu užasnu raspravu<br />
neposredno posle njegove smrti. Jovanović je bio čovek od<br />
autoriteta u nauci, i svi su kasnije to sledili. Negde krajem pedesetih<br />
godina to pitanje počinje da se otvara. Čine to Velizar<br />
Ninčić, zatim Miodrag Protić, Predrag Protić, Vesna Matović,<br />
Žarko Rošulj, Svetlana Velmar-Janković... Ja <strong>sa</strong>m to posle nastavila,<br />
radila <strong>sa</strong>m s istinskim zanimanjem, <strong>sa</strong> osećanjem da je<br />
u pitanju jedna paradigmatična sudbina. Todorovića smatram<br />
182
Change language