ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
XIX veku odlazili na Zapad govorili su: „Nije u Evropi <strong>sa</strong>vršen<br />
svet, ali borbe su glasne.“ To je demokratija, politički sukobi da<br />
bi se došlo do racionalnog rešenja. Ovde imamo političke sukobe<br />
koji nas dalje destruiraju, razaraju, jer su svi svedeni na potpuno<br />
uništenje političkog protivnika. Još uvek ne može da se<br />
predvidi dokle kriza seže, tek se otkriva njena dubina. Ako iko<br />
tu neko racionalno rešenje nañe, to će biti Amerika i Evropa.<br />
Oni <strong>sa</strong> Azijom, <strong>sa</strong> Kinom, bar na ekonomskom planu udružuju<br />
napore, što ne znači da će prestati sudar oko ljudskih prava, etničkih<br />
problema...<br />
Gde je mesto domaće istoriografije u remitologizaciji<br />
o kojoj ste govorili?<br />
– Prošlost je ovde stalno upotrebljavana. Ali, smemo li<br />
da tvrdimo da smo svoju istoriju zaista i proučili? Istorija je kod<br />
nas bila i ostala nacionalna nauka. Kao takva, neizbežno je servisirala<br />
nacionalnu ideologiju, pre svega, a zatim vladajuće režime<br />
i tekuće politike. Zar se ne kaže: Istoriju piše pobednik, ili<br />
teško poraženima. A istorija je nedeljiva. U Piščevim zapisima<br />
Dobrica Ćosić beleži svoj razgovor <strong>sa</strong> Miroslavom Krležom:<br />
„Smatra da je najaktuelniji problem naše superkulture jedna<br />
pametna istorija koja bi, pre svega, trebalo nama da objasni<br />
nas <strong>sa</strong>me.“ Posle pola veka ta je potreba još aktuelnija a mi od<br />
nje još udaljeniji. S druge strane, ja se slažem <strong>sa</strong> Ivom Goldštajnom,<br />
zagrebačkim profesorom koga Vi takoñe poznajete, koji je<br />
povodom smrti Ivana Đurića napi<strong>sa</strong>o da istoriografiju ne čine<br />
<strong>sa</strong>mo izvori i knjige, nego je čine i istoričari. I istoričari je čine.<br />
Kao što <strong>sa</strong>m govorila o Andreju Mitroviću, kao što mislim o<br />
Simi Ćirkoviću, tako ne zaboravljam Branka Petranovića. Ja se<br />
ne bavim srednjim vekom, ali ne propuštam nijednu knjigu<br />
Sime Ćirkovića. Nisu knjigu Srbi meñu evropskim narodima<br />
Englezi slučajno naručili baš od njega. Njegova knjiga O istoriografiji<br />
i metodologiji ima udžbenički naslov, ali to je jedna duboka<br />
knjiga, to je zapravo istorija srpske istoriografije, pa zatim,<br />
Dijalog s povodom koji je <strong>sa</strong> njim, povodom hrvatskog izdanja<br />
knjige Srbi meñu evropskim narodima, vodio profesor<br />
Drago Rok<strong>sa</strong>ndić, koji se, na žalost, pokazao kao promemoria<br />
profesora Ćirkovića. Na pitanje zašto danas hrvatski i srpski<br />
225
Change language