ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

to potpuno odvajate od socijalnih i kulturnih vrednosti, od tolerancije,
ljudskih prava... Mi nemamo tradiciju pravne države,
mi nemamo tradiciju vladavine zakona koja bi u haotično kretanje
mogla da unese neki red snošljiv za pojedinca koji ima jedan
život i ne može mu se reći da će za, ne znam, trideset godina
stvari da se normalizuju. On bi hteo nekakav minimum sigurnosti
i u svom kratkom životu.
Ali, ima i nekih sasvim konkretnih stvari: prvi put
sada čujem da u našem društvu postoje „deca
ulice“, prvi put država ne smatra da su ta deca
njena briga, prvi put se pominje da žene za Isti posao
imaju manje plate i to se smatra normalnim,
dakle, postoji nešto što nije u neskladu, što postoji i
u Evropi. Zar to nije takoñe regresija na koju
reakcija mora jednom da doñe?
– Ja se potpuno slažem s Vama da je to regresija, cela ta
oblast radnog zakonodavstva, ogromna eksploatacija koja ima
neverovatno patološke forme. Ja mislim da to u dobroj meri
proizlazi iz ocene jednog istorijskog procesa iz koga smo natraške
izašli jer, cela Istočna Evropa je živela u tom državnom socijalizmu,
to je jedna istorijska faza, a jedino se ovde desilo da
su ratom poništene materijalne tekovine. Vi pominjete radni
položaj žene, a to je čitava revolucija bila u drugoj polovini XX
veka, radno zakonodavstvo, zaštita ljudi na radu, zdravstveno
osiguranje, obavezno školovanje... – sve to je potisnuto u drugi
plan i ne mislim da je to učinjeno da bi se omogućila efikasna
privreda, stvorila veća akumulacija. Imali smo kao prioritet
stvaranje države, ratove kao sredstvo njenog ostvarenja, uz to
je išla užasna pljačka i razaranje, tako da smo mi možda, u tom
smislu, nekakav slučaj sui generis. Drugo, pošto nemate organizovanu
državu, a nemate je zato što je smatrate još uvek nedovršenom,
vi onda nemate nikakve pouzdane kriterije, ljudi će
vam vrlo često na ovu logiku o kojoj nas dve govorimo, reći – pa
neke se stvari ipak kreću! To niko neće poreći, u svakom društvu
stvari su se kretale, išli su paralelni procesi, ali je vrlo
bitno šta dominira i, naročito, šta je tendencija, šta je od dugo-
129