ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

vima Crvene armije – da je to bio otprilike naš istorijski maksimum.
E, sad, koliko smo mi to iskoristili, a koliko smo se vratili
nazad, to su već druga pitanja. Ne bavimo se mi prošlošću – ja
bar tako ne shvatam – da bismo dobili ličnu satisfakciju, neku
ličnu pobedu. Bavimo se da bismo videli ko smo, šta možemo da
izbegnemo, jer je očigledno da imamo dvesta godina priličnog
teturanja u istorijskom smislu reči. Tito je ovde obezbedio pedeset
godina mira i prosperiteta – nije to nikakav idealan period,
ali mogli ste to da uzmete kao osnovu da idete dalje, da uzmete
istu perspektivu kao i drugi. Ako gledate celinu, ako gledate sa
istorijske distance, ako gledate razdoblje rata, ako gledate kako
je Jugoslavija izgledala, iz čega je ona izašla, ako gledate njene
unutrašnje protivrečnosti, posledice grañanskog rata, ako gledate
da je on iz jednog ideološkog sveta bio dovoljno pragmatičan
da se poveže sa Zapadom – to je bilo više od političkog pragmatizma,
to je, nema sumnje, jedan poseban fenomen. Kada je
umro mnogi su ljudi požurili da se za njim bace kamenom! On
je imao svoja ograničenja, ali ne može naša istoriografija da ignoriše
činjenicu da je on jedan od najznačajnijih ljudi u XX veku.
O njemu se, naravno, može pisati i lično-osvetnički, ali ja i
ljudi koje sam poznavala, apsolutno nikad tu vrstu poriva nismo
imali. Ja o njemu mislim kao o istorijskoj ličnosti, a kao
akter, iako sam bila i generacijski i hijerarhijski vrlo svesna
gde sam, ja sam njemu sve rekla dok je bio živ. Šta ja sada
imam da pričam?!
84