ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

stoke, iako je Srbija bila potpisnik Meñunarodne marvene konvencije.
Kada je osamdesetih godina vinograde napala filoksera,
agitovali su protiv prskanja vinograda plavim kamenom:
što gore to bolje... Zaostalost se koristila kao sredstvo za ostvarenje
nekog dalekog cilja, koji će, kad jednom bude ostvaren, sve
promeniti. Do rascepa u Radikalnoj stranci došlo je tek 1901.
godine, da bi se 1906. izdvojila Samostalna radikalna stranka.
To je bilo značajno sa stanovišta prestanka partije hegemona i
pojave bipartizma, ali ni Samostalna radikalna stranka nije se
programski razlikovala od Radikalne stranke. Ona je tražila
vraćanje izvornim načelima Radikalne stranke, a samostalci su
se smatrali „solju“ Srbije i njenom „moralnom žandarmerijom“...
Ideja socijalnog i narodnog jedinstva odreñuje istoriju
srpskog naroda, a stvoren je mit o grañanskom društvu koje je
u komunizmu uništeno! Pa, nije tačno! To je ta antikomunistička
mitologija kao što, naravno, postoji i komunistička mitologija,
to je izvan racionalnog, izvan saznajnog... Dominantna
ideologija teži da ograniči apsolutizam, ali i da spreči razvoj
moderne države i grañanskog društva. Danas, kada su evropske
integracije tendencija, istoričari balkanskih zemalja insistiraju
na tezi da su te zemlje u svojoj modernoj istoriji uvek
bile deo Evrope. Tačno je da je modernizacija balkanskih zemalja
vršena po ugledu na evropske države, ali je rastojanje ostajalo
srazmerno isto.
Gde je u njihovom programu opismenjavanje,
zdravstvo...?
– Ti se zakoni donose, naravno, po uzoru na zapadnoevropsko
zakonodavstvo, ali to ostaje mrtvo slovo na papiru. Država
nije tako organizovana da garantuje njihovu primenu. To
je taj večiti raskorak izmeñu norme i prakse, ili, kako se uvek
govorilo, izmeñu reči i dela. U suštini, to je razlika izmeñu
pravne i narodne države, ne samo u Srbiji nego i na celom Balkanu.
Na jedan petrifikovani supstrat lepi se moderno zakonodavstvo,
ali ono u taj supstrat ne prodire, on odoleva promenama.
Borbe se ne vode protiv ideja već protiv ljudi. Žestinu im
i daje upravo to što strane u sukobu imaju istu matricu. To je
supstrat koji se ne menja. Srpski radikalizam je u suštini veli-
179