ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

novišta srpskih nacista i klerofašista, njihov odnos prema meni
je objašnjiv, ja ga potpuno razumem, zato se od toga nikad ne
branim. Mislim da smeta ta pozicija, ta orijentacija, ja sam
ostala sticajem okolnosti tu, živa, nema više Nikezića: mrtvima
se još i može priznati neka vrednost, nisu više opasni... Nikad
nisam bila unitarista! Ja se deklarišem, naravno, kao Srpkinja,
ja sam tu roñena, moji roditelji su bili Srbi, govorim srpski jezik,
studirala sam srpski jezik i književnost, bavila sam se srpskom
politikom, srpskom istorijom, nikad nisam smatrala da je
moja zasluga što je moj deda bio solunac, što je imao Karañorñevu
zvezdu iako sam u detinjstvu o tome slušala, ali ja moram
da kažem da se moj identitet ne iscrpljuje u tome. To je deo
mog identiteta i niko nema prava da mi to poriče, ali niko nema
prava ni da traži od mene da ja budem samo to. I uvek sam se
tako ponašala. Ovde smeta autonomno mišljenje, naročito ako
još ima i neki odjek u sredinama izvan Srbije, a koje traži veliku
moralnu disciplinu. Ja sam to što jesam, ne mogu da budem
ništa drugo, zato ništa čak ni ne očekujem, razumete?! Ja se ponašam
u skladu sa svojim unutrašnjim osećanjem slobode i
prema dugima i prema svojim uverenjima. Za autonomnost se
svuda plaća neka cenu. Za mene je, za sve ovo vreme, ključno
pitanje bilo pitanje časti, da li ćete znati šta je šta. Ja ne kažem
da je to nešto što treba svako da čini, ja sam vrlo strogo gledala
na dogañaje, možda i brutalno precizno, priznajem da je moja
kritika bila okrenuta uvek prema nama, ja ne znam kako bi to
drukčije inače moglo da se radi, nije mi nikad padalo na pamet
da dokazujem da moja kritika nije protiv interesa srpskog naroda,
da ona nije anacionalna, ja mislim da je ona bila u interesu
nekog našeg sazrevanja i našeg uozbiljavanja. Ja nisam mogla
da učestvujem u stvarima koje su meni bile dubiozne, moralno
sumnjive, a pravo da Vam kažem, i sa stanovišta nekih
pozitivnih znanja, vrlo sumnjive. Tako da, to me je nekako
odredilo, i sa stanovišta ljudi koji su napravili druge izbore, njihov
odnos je u redu, ja to tako primam, ali mi se razlikujemo, ja
svakako neću da zagovaram istrebljenje jednih ili drugih, sa
svakim mogu da razgovaram, ali ima jedna granica preko koje
ne možete da učestvujete u stvarima, a da sebe lično ne promenite,
da ne prestanete da budete to što jeste. To što jeste vi nije
167