ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

tervjua, prosto da se vidi šta je taj čovek i mislio i govorio.
Stambolić je bio protiv rata, on je smatrao da je to vreme zla –
to je i naslov knjige – i imao je nameru da se politički angažuje.
Ne iz potrebe da se revanšira Miloševiću, ali je hteo politički da
se angažuje. Odlazio je u Sarajevo, išao je po Jugoslaviji, stranci
su sa njim razgovarali. Podržavao je opoziciju, podržavao je
Republiku, sa Nebojšom (Popov) je kontaktirao... Jednog vikenda
je pozvao Slobodana Inića i mene, negde smo seli da popijemo
kafu. Tada nam je rekao da mu razni ljudi sugerišu da
se angažuje, i pošto veruje da smo mi objektivni ljudi i prijatelji,
hteo je da nas pita šta o tome mislimo. Stambolić još nije ni
završio rečenicu, ja još nisam ništa stigla da kažem, a Inić je iz
mesta rekao: „Oni nisu u stanju da naprave državu, a tebe će
ubiti!“ To je fantastično! I to se desilo! Inić je umro pre onoga
što će se dogoditi Stamboliću. On je za vreme bombardovanja
otišao u Sarajevo, jer je bio izložen raznim pritiscima. Brzo se
razboleo, vratio se u Beograd u leto 1999. i ubrzo je umro... Koliko
je ljudi otišlo u to vreme... Ali, on je to rekao! On je napravio
i knjigu intervjua sa Ivanom... Stambolić mi se povremeno
javljao, već je bio umro moj suprug, Ivan je bio jako pažljiv, i pozvao
me je jedne avgustovske večeri, bila je vrućina, pita: „Šta
radiš?“ Ja kažem: „Evo, čitam“. „Hajde“ – kaže – „da te odvedem
na neko piće“... Možda suviše ekspliciram?
Ne, ne, samo vi eksplicirajte!
– Rekla sam: „Kasno je, 10 sati je!“, a on: „Vrućina je,
duga je noć!“ I mi odemo, ja ne znam te kafane, čini mi se da je
to bio restoran „Aca devetka“, bilo je krcato. To je bilo uoči njegovog
nestanka, on je sutradan nestao! Dakle, dan pre toga je
bilo. Seli smo tu, uvek je bio problem da platimo svoju kafu, tu
bude i gazda, znaju nas, pre svega njega, on je bio predsednik...
Te večeri sam osetila veliku rezervu osoblja koje nas je služilo.
Neku sam nelagodu osetila. Mislila sam, bože, da li ovi ljudi
misle da neko registruje naš razgovor, takav sam osećaj imala.
Tada su već isticane predsedničke kandidature, i Ivan mi kaže
da mu mnogi ljudi iz Srbije dolaze i govore da treba da se kandiduje,
i njega interesuje šta ja o tome mislim. Ja kažem: „Znaš
šta, Ivane. Srbija je potpuno izmrcvarena i u totalnoj je konfuzi-
231