ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

posle je pripadao njenom modernijem krilu, njegova žena je bila
socijalistkinja, Draga Ljočić, bila je prva žena lekar u Srbiji, diplomirala
je u Švajcarskoj. U Matici srpskoj sam našla jedno
njegovo pismo, piše radikalima osamdesetih godina kada se
stvara koaliciona vlada sa liberalima, i kaže: „Gledajte da uzmete
ministarstvo policije, to je ministarstvo najvažnije u Srbiji“.
To je 1886. godina! To je stvarno bilo vrlo bitno, oličavalo je
snagu. I u Jugoslaviji se uvek računalo na snagu broja, na silu
da bi se održalo jedinstvo. Drugi su se toga bojali i oni su svakako
mislili da će u posttitovskom periodu to biti najtvrñi orah
za sporazume, za dogovore oko opstanka Jugoslavije. Hoću da
kažem da je odluka sigurno bila politička i strateška, tako ja
tumačim, išlo se na simbol, na ključnog čoveka, a onda je moralo
to da se stavi u neku prihvatljivu ambalažu, koja ne bi bila,
uostalom, ni u sukobu sa tom službom, nego bi se reklo da je u
pitanju jedan čovek uz čije znanje su napravljene teške zloupotrebe.
Recimo, nije bila tajna, na sednici CK Srbije su pročitali
spisak ljudi koji su bili prisluškivani. Polovina nas koji smo bili
na tom spisku, bili smo članovi CK Srbije. Tito je primio Nikezića
koji je tada već bio državni sekretar, i rekao mu je: „I tebe
su prisluškivali.“ Nikezić je odgovorio: „Ja to znam samo sam
mislio da i Vi to znate!“ To je bila atmosfera iz koje je pokušano
da se izañe, a vidimo da ni danas, parlamentarnim putem ne
može da se izañe. Raskidi sa takvim sistemima su uvek išli na
sličan način, čitala sam memoare Hruščovljevog sina koji su napisani
posle njegovog pada sa vlasti, gde on kaže da je za Hruščova
bio najveći problem kako da omogući smenu vlasti bez krvi.
I to jeste bio najveći problem, a što se nas tiče, to je stvarno
bio i ostao veliki problem. To je bila i strateška odluka jer je taj
centar pružao otpor, on se razvio kao centar koji vas je štitio od
spoljnih uticaja, on je bio brana prema Sovjetskom Savezu, ali i
prema zapadnim uticajima koliko se o tome govorilo. Zemlja je
imala policijski karakter, sigurno, ta služba jeste nadišla druge
institucije, nije ona bila pod kontrolom nego je kontrolisala i do
dana današnjeg ne može da se stavi pod civilnu kontrolu. Mene
je na neki način uvek impresioniralo, iako sam imala razumevanja,
to što je srpska elita i, uopšte, što su ljudi opsednuti tom
službom, bili su i njene žrtve, ne znam ko nije bio žrtva, je l’, ali
89