ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

opstali.“ Posle čitam istoričara koji kaže: „Po svaku cenu se
moramo održati.“ Pa kakve su to devize? Sredstva nas odreñuju,
što znači, mi ćemo lagati, ubijati, krasti, pljačkati... I? Šta
onda? Onda dolazi racionalizacija da ste bili žrtva svojih sebičnih
suseda koji nisu razumeli da su u Jugoslaviji vrlo mnogo
dobili. Pa jesu, to je bio okvir u kome su se konstituisali i u dobroj
meri su se konstituisali braneći se od drugih. Drugo, mislim
da se tu računalo na našu sposobnost da ubedimo druge, računalo
se na silu. Sad se čuje pitanje: „Ko je ovo očekivao?“ Pa,
malo je neobično, znate, da uñete u takvu avanturu na kraju
XX veka. Možda se još uvek računa na Rusiju, možda se još
uvek računa na sukob velikih sila na tom malom prostoru.
Znate šta, svi ti prostori na kojima je hladni rat doveo do konfrontacije
dva bloka su na neki način bolesni prostori. Možda se
to i ovde dogaña, ali, da jedna mala zemlja toliko svoje energije
potroši na...
I umeša se Rusija, i umešaju se velike sile, i šta
onda? Hoće li srpski narod bolje živeti?
– Pa to nije njihov cilj!
A šta im je cilj? Je l’ oni imaju cilj?
– Postoji neki udaljeni cilj, neka imaginacija kojoj se mora
ići, neka država, mistifikacija u stvari, kojoj treba sve da bude
žrtvovano. I neka stane razvoj, neka prestane disanje dok tu
državu ne ostvarite! To su ideologije koje su u sukobu i sa modernim
svetom i sa nekom perspektivom, a čini mi se da smo
mi intelektualno ispod nivoa da te stvari i definišemo, i proučimo,
i da se kritički prema njima odredimo. Ja mislim da mi patimo
i od nepreciznih pojmova, pravo da Vam kažem, to je veliki
problem i za naš način mišljenja, to je pitanje političke zrelosti
da možete da predvidite posledice onoga šta poduzimate, to
je, brate, osnovna stvar u politici. A toga, na žalost, nema!
158