ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

i ta služba je bila važan centar za jedan pogled na Jugoslaviju,
a u njoj je, kao i u vojsci, 70% ljudi bilo iz Srbije. Dakle, mislim
da je odluka bila strateška, da je bila politička, a Ranković se
našao kao personalni izraz toga. Pa, nije ni Slobodan Milošević
sve smislio sam, ali je u jednom trenutku oličavao sistem i polagao
račune za to.
Da je znao da je doživljavan kao srpski lider,
mislite li da bi Rankoviću to imponovalo ili ne?
– Mislim da da, on je bio vernik, odani komunista, lični
obožavalac Tita, ali je i on smatrao da je Srbija kičma Jugoslavije
i zato ga nisu slučajno izabrali za čoveka koji će tu poziciju
Srbije u datom trenutku braniti.
Mislite da bi njegov stav prema Jugoslaviji bio sličan
stavu Dobrice Ćosića?
– Teško je predvideti da li bi se on odlučio na ista sredstva,
na ratove, Ranković je bio star čovek za rat, ali da bi branio
jedinstvo Jugoslavije svim sredstvima, mislim da nije bio
daleko od toga.
A dominacija Srbije?
– Mislim da to nije isključivao! Naravno, u ime očuvanja
Jugoslavije.
90