ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

ćeni. Kad sam došla rekla sam direktoru: „Od mene možete da
očekujete korektan ljudski odnos, ja poštujem pravila, poštujem
rad.“ Kad se teško razboleo ja sam otišla da ga posetim, a on mi
je rekao „Ja nikada nisam zaboravio ono što si rekla, ti si se
toga do kraja držala.“ Tada je Institut imao mentora, to je bio
profesor Jovan Marjanović, koji je sa mnom vrlo prijateljski
razgovarao, rekao mi je: „Ja znam da si ti doktorirala na nacionalnim
odnosima, uvek ćeš moći time da se baviš, ali
predlažem ti da uzmeš nešto drugo, prosto zbog tvog statusa,
zbog toga što ćeš biti opservirana, cenzurisana, znam šta ti misliš
o tome, znam da ti to ne možeš preko noći da promeniš, i ne
treba.“ Ja sam rekla da nema nikakvih problema zato što sam
radeći tezu želela da se bavim i istorijom društvenih ideja u
Srbiji. Mene je to silno zanimalo, mislim da je to ključna stvar
koja nas objašnjava. I tako sam to isprojektovala. Ja mislim da
u Institutu od mene nisu ništa očekivali, iskreno Vam kažem.
Oni su mislili – došla tu sa neke pozicije... Ja sam tu provela izvesno
vreme, uvek sam imala svoj sto sa knjigama, jednom je
pokojni Dragoljub Petrović koji je bio zanimljiv čovek, rekao:
„Ti čitaš i lepu književnost?!“ Ja sam se vrlo brzo uvukla u
svoje poslove, vrlo brzo sam shvatila da trošim silnu energiju,
dopiru do vas glasovi, tako se živelo u Institutu, restoran, šah
se igra... Brzo sam se povukla u biblioteke i arhive, rekla bih
im uvek gde sam. Sekretar Instituta je bio major, intendant,
bio je dobričina. Tako se dešavalo da on uñe na sastanak, svi
sede, ja ustanem, stariji čovek, znate. I on kaže jednom Desanki
Pešić: „Slušajte, Deso, posmatram ja ovu Latinku Perović, pa
ona nije nikakav liberal, ona je jedna tako pristojna žena, korektna
žena, ta nikad ne slaže da je u arhivu, a ode negde da
vodi dete.“ Znači, to je ta percepcija bila! Meñutim, ja sam poštovala
svaku obavezu, ja sam došla na svaki idiotski sastanak,
nikad se nisam identifikovala kad bi oni tu ujdurisali. Ja sam
shvatila da svako glasajući za nekog, u stvari glasa unapred za
sebe, da uzima neku koncesiju, u tome nisam nikada učestvovala.
Oni bi često rekli da je nešto „po statutu, ali, nema veze...“,
ja sam im rekla: „Promenite statut, ali dok važi, poštujte ga inače
će biti anarhija.“ U tom smislu sam bila jasna, radila sam
svoje poslove, bila sam bezopasna dok nisam počela da proizvo-
63