ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

5. IZBRISANA PROŠLOST
„Interpretacije komunizma su ostale
na revanšističkoj ravni“
Prošli put ste mi pričali o ljudima sa kojima ste radili
dok ste bili politički aktivni. Da li biste još nekoga
iz tog vremena pomenuli?
– Da. Možda ste primetili, ja gde god mogu dam podatak
o ljudima, i sada kada sam prireñivala Olginu (Popović-Obradović)
knjigu, dala sam podatak o njenom ujaku, Predragu Ajtiću.
To je veoma zanimljiv čovek, iz stare srpske porodice iz Prizrena,
svi su se školovali, cela porodica je učestvovala u Narodnooslobodilačkom
pokretu. On je na zboru protiv Dimitrija Ljotića
1940. godine bio ranjen u obe noge. Govorio je devet jezika,
da li verujete?! Govorio je turski, albanski, ali i sve velike evropske
jezike. Bio je neobično plemenit čovek. On je osetio tu
borbu u partiji oko Rankovića koja je prethodila njegovoj smeni,
Ajtić je tada bio ambasador u Bugarskoj, pobunio se protiv agitovanja.
Prošao je policijsku i partijsku istragu, njegova žena
Mileva mi je to detaljno ispričala, kada je polazio na saslušanje
rekao je svojoj majci: „Vodi računa o deci i o Milevi!“ On nije
znao da li će se vratiti. Posle policijske afere, kad je Ranković
uklonjen, on je rehabilitovan. Na kongresu 1968. izabran je za
člana CK SK Srbije i ja sam ga pitala da li bi pristao da bude
član sekratarijata CK. Odgovorio mi je, a bio je najstariji meñu
nama: „Ja mislim da je to perspektiva.“ Kad je bio onaj četvorodnevni
razgovor srpskog rukovodstva sa Titom (1972), Ajtić
mu je pred četrdesetak prisutnih rekao: „Znate me četrdeset godina
– nikad nisam radio sa boljim ljudima.“ Meni su pošle suze...
239