ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ

More documents

Recommendations

Info

4. ALTERNATIVA „Ono što nije zapisano nije ni postojalo“ Priredili ste zbornike koje je izdao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji o savremenicima i knjige rano preminulih kolega i prijatelja, Novaka Pribićevića, Slobodana Inića, Ivana Stambolića, Marka Nikezića, Olge Popović Obradović, Ivana Đurića... Koji je Vaš motiv? Želja da prezentirate javnosti ono što oni sami nisu stigli da urade, potreba da ih otrgnete od zaborava, od pogrešne interpretacije, prijateljstvo ili nešto treće? – Da, ako izuzmemo položaj žene i deteta, posebna tematska celina kojom sam se bavila zaista jesu savremenici. To su ljudi o kojima sam htela da ostane trag jer sam sigurna da ono što nije zapisano nije ni postojalo. Mene je uvek zanimala alternativa, posebno alternativa u komunističkom pokretu, mislim da je ona postojala, zato sam to i radila, Nikezića, delom Đilasa, ne mnogo, i ljude iz devedesetih godina koji su imali drugačije poglede na rat, na Jugoslaviju, koji su, na kraju, bili žrtve nasilja. I radila sam naše kolege za čije sam delo mislila da će ostati rasuto, zatureno, a vrlo je važno sa stanovišta pluralnosti nauke, kao što su dela Olge Popović-Obradović i Ivana Đurića. Vi ste me pitali da li je u pitanju prijateljstvo. Ne, nije prijateljstvo odredilo da se njima bavim jer to su vrlo različiti ljudi i moje iskustvo sa svakim od njih je specifično. Neke od njih nisam lično poznavala, recimo, Đinñića. Kod Olge (Popović- Obradović) videćete ceo jedan blok o političkoj kulturi o kojoj govorimo, ona je to najtemeljnije istraživala, to nije ništa po 228
utisku, ona je bila vrlo akribična. Smatram da je to vrlo važna knjiga, i bez nje bi to ostalo rasuto i zatureno. Nisam se mirila sa činjenicom za koju sam imala bezbroj dokaza, da ono što je odstupalo od stereotipa, od vladajućeg mišljenja, ostane zatureno, i to nemirenje je dolazilo iz iskustva koje sam stekla baveći se ljudima iz XIX veka. Drugo, sa Nikezićem, moram reći da je to nekako dolazilo više iz Helsinškog odbora, tražili su da to uradim. Teško mi je bilo da to uradim, najduže sam sa njim sarañivala od svih ljudi koje sam radila, trebalo je napraviti distancu i apstrahovati sebe, a sa Olgom sam se najviše družila i prijateljevala, što je na izvestan način bio isti problem. Sa svim ovim ljudima sam bila u dobrim odnosima, prijateljskim, ali nije prijateljstvo odlučilo, odlučili su ti pojedinci, koji su ostavili trag za koji sam strahovala da će se zaturiti. Naravno da je to bilo naporno i sa ograničenjima, jer to su poslovi za čitave male institute. Ali, tako je-kako je, sednete i uradite ono što vi možete, to sigurno može mnogo bolje, ali, oni koji to nastave imaju priliku da to i pokažu. To su bili moji motivi. Isto je i za Ivana Đurića. On je bio vrhunski profesor, odličan vizantolog, ñak Georgija Ostrogorskog, njegova doktorska teza Sumrak Vizantije prevedena je na francuski i italijanski jezik. Njega možete posmatrati kao primer uspelog intelektualca koji se ipak politički angažovao. Ja sam čitala njegove tekstove u listu Demokratija danas, zatim tekstove koje je objavljivao u Francuskoj i u gotovo svim drugim evropskim državama. U politici je osećao opasnost od populizma, u nauci od brisanja razlika izmeñu istorijske svesti zasnovane na narodnom predanju i istorijskog saznanja kao rezultata nauke. On je hteo nešto drugo, to je drugačija koncepcija i u odnosu na vlast i u odnosu na opoziciju. Sam je to nazivao alternativom. On se kandidovao na predsedničkim izborima, imao je nameru da pomogne. Koncepcija Ivana Đurića je bila priznati Jugoslaviju kao realnost, priznati republike kao nezavisne države, Srbija treba da se koncentriše na sebe, treba da se sporazume sa Hrvatima i oko položaja Srba, treba da se sporazume sa Albancima... Zato nije prihvaćen ne samo od vlasti, nego nije prihvaćen ni od opozicije. On je čovek koji je prosto izmešten odavde i stavljen na marginu, do nepostojanja! Takav pojedinac me je zanimao. Ja, naravno, ne ulazim u nje- 229
Page 1 and 2:
Biblioteka Svedočanstva Br. 37 Oli
Page 3:
Sadržaj: PREDGOVOR... 5 I „Jugos
Page 6 and 7:
platnog lečenja, ni izgrañenih no
Page 8 and 9:
prošlosti ideja i prakse traži nj
Page 10 and 11:
je zato imao i drugačiju prirodu,
Page 13:
I „JUGOSLAVIJA JE BILA NAŠA PRVA
Page 16 and 17:
njima i osećanje da nisam isto št
Page 18 and 19:
tišta, kasnije se to institucional
Page 20 and 21:
žem, od nje ste učili matematiku,
Page 22 and 23:
nović i ja, probala sam da se seti
Page 24 and 25:
gotovo da me tako vide moji profeso
Page 26 and 27:
sam otkrila da su ljudi komplikovan
Page 28 and 29:
Šta je najviše uticalo na Vaša l
Page 30 and 31:
veoma širok partijski krug ljudi i
Page 32 and 33:
To, možda, izgleda vrlo strogo, je
Page 34 and 35:
da naučim, da se angažujem, ali d
Page 36 and 37:
to vreme i sa afričkim, azijskim o
Page 38 and 39:
zavisi od sklonosti, nije morao sva
Page 40 and 41:
san njihovim vlastoljubljem. Ali on
Page 42 and 43:
da to nije nestalo. Njena ćerka mi
Page 44 and 45:
nutku. Istorija druge Jugoslavije,
Page 46 and 47:
nih razlika, jedan strah od kapital
Page 48 and 49:
govara. Mislim da je cela današnja
Page 50 and 51:
et, a danas se o tome govori kao o
Page 52 and 53:
je bio veliki protivnik dolasku Mil
Page 54 and 55:
Zar nije sam Draža Marković progl
Page 56 and 57:
vida. Imali ste tu situaciju i u pr
Page 58 and 59:
Da li je odlazak iz politike 1972.
Page 60 and 61:
A zbog sebe? Imali ste trideset dev
Page 62 and 63:
pogledao, i kad je umirao, on mi je
Page 64 and 65:
dim. Ja nisam mogla skoro deset god
Page 66 and 67:
koliko sedite, ne ćaskate - oni to
Page 68 and 69:
Kada ste osetili da Vas je istoriog
Page 70 and 71:
2. O DRUGIMA Kako ste videli Tita u
Page 72 and 73:
političkom i istorijskom smislu ve
Page 74 and 75:
nije bio potpuno opušten, nije mu
Page 76 and 77:
način modernizovalo u drugoj Jugos
Page 78 and 79:
mogu da nose niti mogu da skinu. I
Page 80 and 81:
kad smo već ustali ja sam gledala
Page 82 and 83:
neka prostorija, bilo je zadimljeno
Page 84 and 85:
vima Crvene armije - da je to bio o
Page 86 and 87:
vano u privrednoj reformi u Jugosla
Page 88 and 89:
jem u te prisluškivače, mislim da
Page 90 and 91:
i ta služba je bila važan centar
Page 92 and 93:
Tito mu je dao visoki orden, mislim
Page 94 and 95:
Bili ste najbliži saradnik Marka N
Page 96 and 97:
je ratna generacija odigrala veliku
Page 98 and 99:
ealnost tamo uopšte?! Otišli smo
Page 100 and 101:
Kako ocenjujete ulogu Savke Dabčev
Page 102 and 103:
nja u Jugoslaviji. Mi smo im tada o
Page 104 and 105:
somnabulni. Šef protokola mi je pr
Page 106 and 107:
tada „počišćeno“ oko sedamde
Page 108 and 109:
Za mene je u tim memoarima bilo zan
Page 110 and 111:
Gligorova, i Crvenkovskog, i ljude
Page 112 and 113:
zemlje u kojoj je važilo ono što
Page 114 and 115:
je potpisalo Deklaraciju o Kosovu..
Page 116 and 117:
one su zapravo stvarna istorija. Za
Page 118 and 119:
predsednik, verujte mi, nisam misli
Page 120 and 121:
mislim da on nikada ne može od tog
Page 122 and 123:
3. O NACIONALIZMU, SOCIJALIZMU, JUG
Page 124 and 125:
nije postojala, da, na kraju, u toj
Page 126 and 127:
- To je pretvoreno u komunističku
Page 128 and 129:
Kakav odnos danas imate prema ideji
Page 130 and 131:
očnog značaja, šta utiče na bud
Page 132 and 133:
što se dogaña, ne mislim da je sv
Page 134 and 135:
da li sam u pravu, ali oni koji će
Page 136 and 137:
Miloš Moskovljević, koji je doži
Page 138 and 139:
nov kontekst. Taj „posrednik“ j
Page 140 and 141:
kim rezultatima - ne stoji. Možda
Page 142 and 143:
sance, svi oni su živeli u Cirihu,
Page 144 and 145:
ski istraživači, ali mislim da vr
Page 146 and 147:
početku XX veka manifestovati kao
Page 148 and 149:
uradi istorija. Savremenici imaju i
Page 150 and 151:
kanjima po papirima. Tu treba, mož
Page 152 and 153:
šijom, sa njenim intrigantskim men
Page 154 and 155:
5. O PREDVIĐANJIMA I OSPORAVANJIMA
Page 156 and 157:
složena, da su u pitanju različit
Page 158 and 159:
opstali.“ Posle čitam istoričar
Page 160 and 161:
de, ja bar takve nisam srela, koji
Page 162 and 163:
knadno saznali, kad se sve završil
Page 164 and 165:
i je vrlo bitan“, i pokazala da j
Page 166 and 167:
što čitam, da radim nešto što m
Page 168 and 169:
ništa ni savršeno, nije možda ni
Page 170 and 171:
170
Page 172 and 173:
ulazila u mirnije razdoblje, bez ra
Page 174 and 175:
carstvima. On je za decentralizovan
Page 176 and 177:
Istoka. Drugo, to je narod kao homo
Page 178 and 179: održivosti posle Drugog svetskog r
Page 180 and 181: kosrpski nacionalizam kome je potre
Page 182 and 183: veštačke ni prirodne autoritete.
Page 184 and 185: jednog po jednog, ali sam ih rekons
Page 186 and 187: stva, izgradnja prve železničke p
Page 188 and 189: je Jugoslavija moguća samo kao slo
Page 190 and 191: neprijatna ova istina, ali, to je n
Page 192 and 193: nema potomke, prodato je grobno mes
Page 194 and 195: svoju jedinicu, onda će i Srbi ima
Page 196 and 197: ljama. Tada je, kaže, doživeo prv
Page 198 and 199: ma, a ovamo da se stalno dokazuje p
Page 200 and 201: materijalne, ali i intelektualne i
Page 202 and 203: trebno. Treba glasati o ostavci. Š
Page 204 and 205: što je izgovoreno, što je rečeno
Page 206 and 207: nas piše o izbeglim Srbima? Oni os
Page 208 and 209: gubitnika, kao žrtvu istorije - do
Page 210 and 211: to je iracionalno, to je bolesno...
Page 212 and 213: naučni jezik, onda su svi putopisc
Page 214 and 215: cinično koristeći mehanizam Ustav
Page 216 and 217: kurs posle XX Kongresa zaustavljen,
Page 218 and 219: nice, države, je prilično obeshra
Page 220 and 221: jama“, u pokretu Draže Mihajlovi
Page 222 and 223: janje institucija, prirodno stanje,
Page 224 and 225: Kako takva ideologija uopšte može
Page 226 and 227: tajkuni, kriminalci i policajci bol
Page 230 and 231: govu vizantologiju, ali sam uzela n
Page 232 and 233: ji. Tu je neki razlaz sa komunizmom
Page 234 and 235: ad Kovačević, advokat Nikola Baro
Page 236 and 237: - Ja se s Vama potpuno slažem, ali
Page 238 and 239: pripada nama, mi pripadamo Pašiću
Page 240 and 241: Da li je i on sa vama smenjen? - Da
Page 242 and 243: trebno da se one istorijski iscrpu
Page 244 and 245: nost. To je teška crnogorska sirot
Page 246 and 247: vu. Mislim da je on bio duboko rezi
Page 248 and 249: za njihovo druženje, koliko znam s
Page 250 and 251: pravili pogrešan istorijski izbor,
Page 252 and 253: partije.“ Odgovorila sam da to č
Page 254 and 255: la takve, a i sama sam bila takva,
Page 256 and 257: kažem: „Šta ću ja sa ovim da r
Page 258 and 259: arhiv. Uostalom, treba da su ovde s
Page 260 and 261: (intrigant glupak, intrigant inkviz
Page 262 and 263: Slom srpskih liberala. Tehnologija
Page 264 and 265: sopstvenoj sredini i bili njegovi p
Page 266 and 267: vici dodeli penzija. Ili, kada je I
Page 268 and 269: - Razni obziri su me zadržavali da
Page 270 and 271: Jankovićevom predgovoru: moja odgo
Page 272 and 273: stanja i pojave na koje je, kao rea
Page 274 and 275: slušala teatrologa Feliksa Pašić
Page 276 and 277: tio na mene. Nevoljno sam prihvatil
Page 278 and 279:
Upadljiv je pokušaj razdvajanja Ni
Page 280 and 281:
uvek osećam dah, kako je pevao Vel
Page 282 and 283:
čina njegovog rešenja. Ćosić ka
Page 284 and 285:
Onda su oni probali da nešto urade
Page 286 and 287:
šla. Nikad ništa ne primam kao li
Page 288 and 289:
Dr Latinka Perović, naučni savetn
Page 290 and 291:
10. Pera Todorović, Ličnosti i li
Page 292 and 293:
3. „Srpski socijalisti i Timočka
Page 294 and 295:
33. „Yugoslavia was Defeated from
Page 296 and 297:
64. „Involucija srpske istoriogra
Page 298 and 299:
13. „Prošlost nije isto što i i
Page 300 and 301:
Danesku, Mirča 272 Danilevski, Nik
Page 302 and 303:
Lazarević, Branko 151 Lazarević,
Page 304 and 305:
Protić, Stojan 111, 188, 223, 266
Page 306 and 307:
Registar geografskih imena: Afrika
Page 308:
240, 242, 243, 246, 251, 253, 255,
show all

ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ