ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U jednoj knjizi navodite da je Alek<strong>sa</strong>ndar<br />
Ranković „nezavisno od svoje volje“ bio i srpski lider.<br />
Da li je on to stvarno bio? Kako je sebe želeo<br />
da vidi?<br />
– Ja mislim da se <strong>sa</strong>da, u naknadnoj interpretaciji, dosta<br />
minimizira njegova uloga. On je bio čovek velike moći, on<br />
nije bio nikakav Titov pion i to što je radio, on je radio <strong>sa</strong> uverenjem.<br />
On je bio drugi čovek u Jugoslaviji, bio je organizacioni<br />
sekretar Partije, a to je značilo moć nad kadrovskom politikom<br />
u zemlji, bio je čovek na čelu tajne policije, to je moćna organizacija<br />
koja uspostavlja vlast, vrši se nacionalizacija, otkup,<br />
unutrašnja selekcija, sukob <strong>sa</strong> Informbiroom... Smešno je reći<br />
da je on bio <strong>sa</strong>mo puki izvršilac. Mislim da je on bio autentični<br />
komunist, on je bio radnik, u tom pokretu je postao istorijska<br />
ličnost, on je duboko verovao u taj pokret, verovao je u jedinstvo<br />
KPJ i u jedinstvo <strong>sa</strong>me Jugoslavije, mislio je da <strong>sa</strong>mo čvrsti<br />
centralizam, snažno voñstvo, obezbeñuje opstanak Jugoslavije.<br />
Mislim da je lično bio krajnje odan Titu – u nekim trenucima<br />
do obožavanja. Govorim Vam ono što <strong>sa</strong>m ja iz bliza mogla da<br />
vidim. Pokušavalo se preko njega da se sugerira spremnost Srbije<br />
na sporazum <strong>sa</strong> svima za opstanak u jednoj labavijoj federaciji.<br />
Ja se sećam jednog govora, često <strong>sa</strong>m učestvovala u formuli<strong>sa</strong>nju<br />
tih stvari, gde smo dali rečenicu o srpskom nacionalizmu<br />
– svi su bili šokirani da je on to izgovorio. On je bio za<br />
jednu vrstu Jugoslavije, za jednu vrstu političkog sistema koji<br />
se iscrpio, iscrpio se ekstenzivni razvoj, završena je industrijalizacija,<br />
ne može više da se opstaje na teškoj industriji, na centralizovanoj<br />
privredi koja je puna ekonomskog analfabetizma,<br />
diletantizma i voluntarizma. On je imao otklon prema novim<br />
tehnologijama, tržištu, promenama političkog sistema, promenama<br />
u <strong>sa</strong>moj partiji, naročito prema mogućnostima promene<br />
Ustava. Započele su već reforme 1965. godine, počelo se <strong>sa</strong> idejom<br />
o tržišnoj privredi za koju strani istoričari druge Jugoslavije<br />
kažu da je po svojoj dalekosežnosti išla najdalje, sve do reformi<br />
1989. godine, tek su reforme u istočnoevropskim zemljama<br />
1989. projektovale ono što je 1965. godine bilo projekto-<br />
85
Change language