ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

desno, ali uvek ka svom cilju. On je sigurno preuzeo na sebe
ulogu, a verovatno mu je ta uloga i data, nekog idejnog voñe Srba...
Kad kažete „data“, ko je mogao to da radi?
Intelektualna elita?
– Da, inteligencija, deo partijske elite, deo crkve, on je
uvek bio u dobrim odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom...
Ako čovek čita njegovu najnoviju knjigu o Kosovu, može
da vidi da je on radikalniji i od patrijarha Pavla. Patrijarh je
oprezniji jer je na Kosovu proveo decenije, a Ćosić ga, u suštini,
radikalizuje. On je tu idejnu ulogu preuzeo, ali nije nikad, po
mom mišljenju, skrivao ambiciju da ima i vlast. Zapravo, on je
prvo istupio u CK sa svojom kritikom srpske politike prema Kosovu,
a u suštini je ta kritika značila poziv na reviziju nacionalne
politike unutar Jugoslavije i to sa usko srpskog stanovišta,
sa stanovišta jedinstva srpskog naroda koji je rasut, koji se
za tu zemlju borio. On je u to uneo vrlo snažnu emociju, koja je
igrala jako veliku ulogu, o žrtvenoj poziciji srpskog naroda, sa
tim je povezao izdaju komunizma, ja mislim da on iz tog okvira
nikad nije izašao, sa tog stanovišta on kritikuje i Tita kao svog
komandanta koji se pogospodio, postao malograñanin, tako da
je to kod njega jedna mešavina ideja. Tako ga ja vidim iz onoga
što čitam. Onda, ovo što ste rekli, inteligencija, tu je i opozicioni
pokret u to vreme kome je glavni cilj bila delegitimizacija poretka.
To je u redu, ali to nije bila alternativa, videli smo to tek
sada, je l’?!
Kako ste ih tada ocenjivali? Jeste li ih videli kao
nacionaliste?
– Neki od njih se ljute, ali nije to nikakva kvalifikacija,
to je jedno razumevanje Jugoslavije. Ako kažete „jedan čovek–jedan
glas“ u zemlji koja to ne prihvata, razume kao majorizaciju,
ako nećete nikakav federalni odnos, ako nećete nikakav
konfederalni odnos, pa, znate šta, nije nacionalizam samo
to da uzmete pušku i da idete da se sa nekim protivnikom tučete.
Razumevanje albanskog pitanja, Kosova... dve hiljade ljudi
113