ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

dolazi, nešto stariji od mene i moja generacija, iz toga izašla
preko evolucije koja je počela od Dvadesetog kongresa u Sovjetskom
Savezu. Bilo je izrazito modernih ljudi u toj generaciji koji
su razumevali dolazeće vreme, ali zavisilo je od mnogih okolnosti
da li će oni tu uspeti. Jezgro za promenu je postojalo u Srbiji,
to je bio Mijalko Todorović, Milentije Popović, Koča Popović,
Mirko Tepavac, onda Nikezić i ta mlaña generacija, ljudi
koji su bili u diplomatiji, to je bio razuman, moderan, obrazovan
svet, oni su hteli da idu dalje i za njih je bila vrlo važna
emancipacija od Sovjetskog Saveza. Ratna generacija je još
uvek verovala u taj ideološki program... Kad sam otišla kod Petra
Stambolića uoči razgovora sa Titom, on je, tako, sav cepteo
kad je rekao: „Meni je sladak dijalektički materijalizam!“ To su
ljudi koji su tako formirani, studenti, pa ilegalci, pa učesnici u
ratu, pa ljudi na vlasti... On je sigurno škrgutao u mnogim
stvarima na Slovence, ali se držao Kardelja. Petar je bio rezervisan,
znao je on i za genocid, ništa on nije zaboravljao, ali je
prosto smatrao da je Jugoslavija, za Srbiju takvu kakvu je on
poznavao, zaostalu, značila veliku evoluciju, da je vrlo rizično
tu napraviti neki debalans koji bi Srbiju vratio unazad. Stambolić
mi je pričao da je jednom Kardelj govorio kako Slovenci
malo putuju, a on mu je rekao: „Kod nas u selu, kad se na putu,
u blatu, nañe otisak, ljudi kažu – prošli žandarmi.“ Toliko je to
bilo imobilno. On je znao i šta je ta četnička Srbija i ja bih ga
definisala kao jednog vrlo utemeljenog Srbina, kao jednog konzervativca
koji je znao šta je šta. Možda je on smatrao da Nikezić
ide prebrzo, da i mi rizikujemo, da i mi izazivamo... Iako je
on koncepcijski bio drukčiji, na kraju je shvatio stvari, ja sam
odlazila kod njega, razgovarali smo. Njihova očekivanja svakako
nisu išla do ratnih sukoba, do takvog sloma, do takvog
razaranja Jugoslavije, ali pitanje je koliko su oni u okviru takvog
razumevanja Jugoslavije mogli to da zaustave. To ja ne mogu
da kažem. Ja u to sumnjam, jer ako vi odbijate konsenzus,
sećate se kakve su tu rasprave bile, ako odbacite Ustav iz 1974.
godine, ako se pobunite protiv te forme države, a Srbija nije prihvatila
konfederalnu formu, složenu državu nikad nije prihvatila,
onda posledice ne zavise više od vaše lične volje.
53