ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
za šta da se kajem, to su odreñene okolnosti!“ Ja mislim da postoji<br />
jedan trenutak kada je Đilas bio zgodan za upotrebu...<br />
Od strane disidenata?<br />
– Da, ali disidenti – to je termin novijeg porekla. U to<br />
vreme čak ni Đilas nije tako nazivan, disident kao izraz je došao<br />
spolja... Ja to ljudski razumem, sretala <strong>sa</strong>m se s njim, razgovarala<br />
<strong>sa</strong>m <strong>sa</strong> njim o tome. On je proveo mnogo godina u zatvoru,<br />
on je čovek koji se nije dao, sve vreme je radio, on zna šta<br />
znači izolacija, imao je vrlo uzak krug ljudi <strong>sa</strong> kojima je u to<br />
vreme komunicirao, komunicirao je <strong>sa</strong> ljudima koji su se javljali<br />
kao kritičari sistema, koji su insistirali na promeni, iako tu<br />
promenu najčešće nisu jasno artikuli<strong>sa</strong>li. Kad se vraćam na<br />
tekstove pripadnika te „vaninstitucionalne opozicije“ kako oni<br />
<strong>sa</strong>mi sebe nazivaju, za mene je zanimljivo da se vidi to suprotstavljanje<br />
vlastima, Titu koji dugo traje, naročito instituciji doživotnog<br />
predsednika republike, ali se ne vidi njihov program.<br />
Opozicija nije imala drugi program. Opozicija nije imala nikakav<br />
program! To se <strong>sa</strong>da vidi. Predmet kritike su tržišna privreda,<br />
liberalizam, zapadni uticaji, potrošačko društvo, decentralizacija<br />
države. To nije pluralizam, naš politički pluralizam<br />
je formalan, on nije programski, svi manje-više hoće isto. Isti je<br />
i odnos prema Miloševiću, borba oko vlasti i oko toga da li će<br />
rat da zaustavi, da li će da ga vodi do kraja, zašto ga zaustavlja...<br />
Alternative je bilo kod pojedinaca, grupa, u pojedinim listovima,<br />
ali ona se teško probijala. Postojala je opozicija unutar<br />
partije po onoj Gramšijevoj logici da u <strong>sa</strong>mo jednoj partiji postoji<br />
više unutrašnjih partija (informbirovci, ñilasovci, rankovićevci,<br />
maspokovci, liberali)... Nacionalizam je došao kao nešto<br />
davno pripremljeno, nešto što se <strong>sa</strong>mo po sebi nudi... Mislim da<br />
su i oni i Đilas vrlo brzo shvatili da nisu na istim pozicijama.<br />
Pa disidenti su bili i Vojislav Šešelj i Vojislav Koštunica! Iz <strong>razgovora</strong><br />
<strong>sa</strong> njim imala <strong>sa</strong>m uti<strong>sa</strong>k da Đilas to shvata. I Dobrica<br />
Ćosić mi je jednom, sreli smo se na ulici, rekao: „Idem na razgovor<br />
kod Đila<strong>sa</strong>, ne slažemo se.“ Ja ni<strong>sa</strong>m pitala u čemu su ta<br />
neslaganja. Đilas je znao prirodu nacionalizma i nikad nije bio<br />
nacionalista. Smatrao je da je katastrofa sporna pitanja u Jugoslaviji<br />
rešavati ratom, da je civilizacijski sunovrat razoriti drža-<br />
245
Change language